NASLOVNA - ШКОЛЕ СЛАВЕ СВЕТОГ САВУ
ИСТАКНУТО ТРАКА

ШКОЛЕ СЛАВЕ СВЕТОГ САВУ

Прослава Светог Саве у Мачви започела је Литургијама на којима су се окупили ђаци са својим учитељима како би овом светитељу узнели своје молитве. Савиндан ове 2019. године посебно је свечан и радостан, Српска црква слави осам векова самосталности и постојања захваљујући овом необичном принцу и монаху. У школама свечаним приредбама, рецитацијама и химнама уз резање колача настављено је слављење Саве Српског. У школи “Вук Караџић” у Бадовинцима представа “Најдрагоценији бисер” припремљена је уз заједничку глуму ђака и наставника. Тако смо на сцени могли видети ђаке у улози краљева српских и наставнике који су тумачили ликове Саве, Немање, Ане, монаха Данила. Одлично режирана захваљујући наставници енглеског Ивани Товиловић у учитељици Милици Танчић, сценски употпуњена костимима, крунама и ђачким макетама манастира предства је добила велики аплауз и похвале као нешто ново и управо оно чему је Св. Сава тежио. Да заједено, трудом својим можемо све постићи. У прилогу доносимо фотографије са прослава у Бадовинцима, Дубљу и Глушцима.

ђакон Јован Сретеновић

Мало уздарје Светом Сави

Говорити о Сави Немањићу није лако, нити се увек може рећи све. Сложеност његове личности, његова мудрост, далековидост, љубав и молитва указују нам пут ево већ вековима. Посебно данас, у освит новог лета 2019. када обележавамо осам векова црквене самосталности, али и хришћански идентитет народа; јер верујемо да је оно пре њега било лутање, тражење и у Савиној личности проналажење “пута који води у живот” како певамо у тропару њему посвећеном. А ко је био младић кога су стари родитељи од Бога измолили? Већ његово име Растко или Растислав како многи историчари говоре да је потпуније у себи садржи жељу да се назив прве српске државе, уједињене и у име Свете Тројице крштене пронесе и прослави широм тадашњег света. Мудрост Немањина и воља Божија даровали су нам Растка, то јест Саву, необичан спој принца и монаха у служби Богу и своме роду. Како његови биографи казују од рођења био је предодређен за узвишенију службу од оне која му је била намењена. Напајајући се мудрошћу из светих књига, живећи црквеним животом Сава је знао да нас молитва приближава Богу и јача наше духовне силе. А да удаљавајући се од богослужења, удаљавамо се једни од других а онда и од Бога и све оно што би могло да нас спаја: реке, планине, мостови, почиње да нас раздваја и да прави непремостиву препреку. Побегавши на Свету гору, место где живе монаси и где се непрекидно молитве Богу узносе млади принц није само раскош заменио једноставношћу, него и материјално духовним и вечним. Прилог овоме је и податак да ниједног двора или летњиковца краљева и царева из династије Немањића нема сачуваног јер су се водили Јеванђељским речима: “Не згрћите себи благо на земљи где мољац и рђа квари и где лопови поткопавају и краду, него згрћите себи благо на небу” Мт 19-20 Тако данас имамо Студеницу, Хиландар, Жичу, Дечане, Сопоћане, Пећку патријаршију, Грачаницу, Милешеву и друге стубове наше духовности. У тек основаној, малој и од свих нападаној краљевини Сава је заједно са братом Стефаном постављао темеље државе и цркве какву данас познајемо. У Светој гори, том прелепом врту Богородице, молитвом стасавши и на својим путовањима у Јерусалиму, Никеји, Египу, Синајској гори искусивши значај науке и учења у Србију је доносио књиге, иконе, црквене предмете, али и лекове за Студеничку болницу коју је основао. Желевши тако да га народ првенствено памти као просветитеља. Његов напоран рад у Србији на организовању црквеног живота као плод имао је храмове и манастире у којима је опет овај Богомудри отац организовао школе и ширио просвећеност. Знао је он да ће његови ђаци вративши се у своја села прености знање, практичне вештине и дух напретка. Због тога треба да су у сваком месту учитељ, доктор и свештеник поштовани и угледни. Без њих нема просвећености! У тешка времена ропства, збегова и нестајања народ се опет Сави вратио. Одлазио на његов гроб, молио се и плакао. И видевши љубав народа према Сави и мржњу непријатељеву према светитељу, Бог одлучи да их споји. Синан-паша спаливши мошти Светог Саве ни слутио није да ће се његов пепео развејати по свом народу и тако светитељ и народ посташе једно до дана данашњег. Сваки покушај раздвајања Саве од народа, а то значи вере од народа, Цркве од народа, школе од вере, завршавао се неславно и по народ и по оне који су то покушали. Савиним молитвама и ми данас имамо слободу да веру исповедамо, веронауку учимо, знање стичемо. Прослављајући га данас у овом храму знања овом принцу, монаху, помиритељу, градитељу, путнику, исцелитељу, учитељу и светитељу узносимо мољење “да као онај који има слободу пред Христом, молитвама својим спаси нас од свих невоља.” Кондак, глас8

ђакон Јован Сретеновић