Stranke Naslovna - ПОСАО ЈЕ НАЈЈАЧА ПОДРШКА ДРУШТВА МЛАДИМА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ
ИНВАЛИДИТЕТ НИЈЕ ИДЕНТИТЕТ ИСТАКНУТО ТРАКА

ПОСАО ЈЕ НАЈЈАЧА ПОДРШКА ДРУШТВА МЛАДИМА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ

Особе са инвалидитетом највише путем запослења могу да осете подршку друштва, како нису одбачени, већ имају шансу да буду корисни, да осете како им друштво пружа шансу да се социјализују и стекну економску самосталност – каже Милица Синђић.

Сви млади људи треба да имају иста права, без обзира на пол, расну и националну припадност, религијско и политичко опредељење, сексуалну оријентацијуи родни идентитет, социјални статус, као и функционалне сметње/инвалидитет. Принцип равноправности омогућава да сви млади имају право на једнаку шансу, уз поштовање родне равноправности, недискриминације, слободе, достојанства, безбедности, личног и друштвеног развоја.

Обезбеђују се равноправне могућности за развој младих засноване на једнаким правима, а у складу са потребама, властитим изборима и способностима.

На овим принципима, поред осталих, заснива се Акциони план за младе за период 2018-2023. године, усвојен у Скупштини општине Богатић, који пред локалну самоуправу поставља и директне задатке на ефикасном побољшању положаја младих.

Интересантан и поражавајући резултат добијен је анкетом у припреми овог документа, по коме 58 процената младих није заинтересовано за учествовање у активностима које подразумевају укључивање младих из посебно осетљивих група.

У ову категорију младих убрајају се, поред осталих, млади са инвалидитетом и сметњама у развоју, па резултат анкете недвосмислено показује да су ови млади људи још увек без довољне подршке и на маргини друштва.

Чак трећина анкетираних младих људи (35,5%) истакла је да су највише незадовољни због незапослености.

Чему, у том смислу, могу да се надају млади људи са инвалидитетом?

IMG 20191009 110303 540x720 - ПОСАО ЈЕ НАЈЈАЧА ПОДРШКА ДРУШТВА МЛАДИМА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ
Милица Синђић

Милица Синђић (22) из Глушаца победила је леукемију дуготрајним и тешким лечењем и трансплантацијом коштане срже. У једном периоду лечења остала је без слуха. Овај недостатак је медицински надомештен и она поново чује. Завршила је средњу школу у Богатићу, по занимању је економскит техничар, али још увек нема стално запослење.

– Особе са инвалидитетом највише путем запослења могу да осете подршку друштва, како нису одбачени, већ имају шансу да буду корисни, да осете како им друштво пружа шансу да се социјализују и стекну економску самосталност – каже Милица.

Она је прошле године седам месеци радила као помоћник књижничара у Народној библиотеци „Јанко Веселиновић“. Заволела је овај посао и свакодневно га је обављала савесно и са пуно посвећености. У том периоду је, каже, била задовољна, али се разочарала што није добила стално запослење.

Тај посао је за мене био уточиште, схватила сам да негде припадам и била сам срећна што сам прихваћена. Очекивала сам и надала се сталном запослењу јер сам се снашла на послу и све ми је одговарало. Посао није стресан и због тога је погодан за особе попут мене јер сам се дуго лечила док нисам победила леукемију. На жалост, нисам добила стални посао у библиотеци – додаје она.

Милица неколико месеци ради на уговор о привременим и повременим пословима у општинској управи. Ова млада девојка је комуникативна, вредна, савесна и одговорна и не бира посао, а после тешке болести, радно ангажовање јој улива додатно поверење у друштво и даје самопоуздање. И даље чека стално запослење.

Док сам била болесна било је заиста тешких момената. На срећу, тај период је иза мене и сада немам никакав проблем да о томе јавно говорим. Али, они који пропагирају подршку младима са инвалидитетом још увек не чине довољно да то у пракси остварују. Мени, верујем и другим младим људима, није потребно сажаљење на које углавном наилазимо, већ истинска подршка којом би друштво показало да прихвата различитости – додаје Милица.

Д. Грујић

Пројекат суфинансиран из буџета Општине Богатић, ,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.