Naslovna Uvodni text 1210x620 - УМЕСТО У БОЛНИЦАМА ОСОБАМА СА МЕНТАЛНИМ СМЕТЊАМА НЕОПХОДНА ПОДРШКА У ЗАЈЕДНИЦИ
ИСТАКНУТО ИСТИ СМО ТРАКА

УМЕСТО У БОЛНИЦАМА ОСОБАМА СА МЕНТАЛНИМ СМЕТЊАМА НЕОПХОДНА ПОДРШКА У ЗАЈЕДНИЦИ

Ментално здравље у нашем друштву и даље није на листи приоритета, а особе се менталним сметњама и интелектуалним потешкоћама су, углавном, на друштвеној маргини. Често су дискриминисани, угрожена су им основна људска права, друштво их посматра кроз дијагнозу, а не као људска бића.  Савремени трендови у збрињавању психијатријских болесника, започети затварањем психијатријских болница у Италији, уместо хоспитализације у болницама промовишу подршку у заједници у којој живе.

Светска здравствена организација је дефинисала здравље као “ комплексно физичко, ментално и социјално благостање, а не само одсуство болести и онеспособљености“. Ментално здравље је, према томе, саставни део општег здравља или, како одређује Светска здравствена организација „„стање благостања у којем свака лица остварује свој потенцијал, носи се са свакодневним стресом, да може продуктивно да ради и да је у могућности да доприноси својој заједници“.

Здравље је, кажу, највеће богатство. Ментално здравље би, по томе, требало да веће од највећег богатства, јер је предуслов за благостање друштва у целини.

У Србији је последњи пут 2007. године усвојена Стратегија развоја и заштите менталног здравља за десетогодишњи период. Две године касније у припреми је нови програм заштите менталног здравља (очекује се да буде усвојен до краја године), од којег се очекује значајнија реформа и напредак у заштити менталног здравља – у пракси.

ПСИХИЧКИ ПРОБЛЕМИ СУ ДРУГИ НАЈВЕЋИ ЗДРАВСТВЕНИ ПРОБЛЕМ – У СРБИЈИ 2017. ГОДИНЕ ХОСПИТАЛИЗОВАНО ОКО 35000 ЉУДИ

Наиме, ментално здравље у нашем друштву и даље није на листи приоритета,  иако је неспорно да ментално здрави људи и заједницу чине напреднијом и богатијом. Заштита менталног здравља је, уосталом, суштинско право човека и отуда одговорност заједнице да се нормативно и институционално учини све што је могуће да се здравље сачува.

То се очекује од новог програма заштите менталног здравља, с обзиром да су псхички проблеми у нашем друштву други највећи здравствени проблем, да су људи са менталним сметњама стигматизовани, да живимо у друштву у којем се упире на болесне људе и они посматрају најчешће кроз дијагнозу, а не као људска бића.

Ментално здравље  је потенцијално (и у животу) најчешће подручје за кршење основних људски права. Особе се менталним сметњама и интелектуалним потешкоћама се не прихватају као сваки други оболели, оне су по правилу на маргини друштва и у великом броју примера се не третирају као људска бића, а посебно је поражавајуће што је доминантан начин њиховог збрињавања  смештај у психијатријске установе.

Међународном конвенцијом о заштити особа са инвалидитетом (потписник је и Србија) особама са инвалидитетом је дато право да живе у својим заједницама, у близини својих породица и да не морају да буду приморане да иду у институције.

Током 2017. године (последњи познати подаци) због душевних поремећаја и поремећаја понашања болнички је лечено укупно 34.497 особa. Од овог броја преко 70 посто је дугорочно смештено у институције због тога што у својој заједници немају подршку. Према доступним истраживањима разлози су чешће социјални, него здравствене природе.

Савремени модели заштите менталног здравља промовишу  подршку особама са менталним сметњама и интелектуалним потешкоћама изван институција, у заједници у којој живе. Такво опредељење је изражено и у старој Стратегији заштите менталног здравља из 2007. године, чији резултат је оснивање пет Центара за ментално здравље на подручју Републике.

За очекивати је да нова Стратегија заштите менталног здравља поново инсиситра на деинституционализацији психијатријских установа. Овај процес би требало да подразумева смањење броја хоспитализованих у психијатријским установама, њихово збрињавање у заједници уз укључивање здравствених и социјалних установа, локалне самоуправе, невладиних организација, породице и пацијената.

КОНЦЕПТ ДЕИНСТИТУЦИОНАЛИЗАЦИЈЕ ПСИХИЈАТРИЈСКИХ УСТАНОВА – ПОДРШКА ОБОЛЕЛИМА У ЗАЈЕДНИЦИ

Дакле, концепт деинституционализације, осим измењеног начина лечења и односа према ментално оболелим, подразумева велике обавезе и сарадњу више сегмената друштва.

Уместо да буду смештени у психијатријским болницама и домовима, особама са менталним сметњама и интелектуалним потешкоћама треба омогућити да живе у својим породицама, а да у окружењу добију све што им је потребно – стручну и професионалну помоћ и подршку. Живот у заједници омогућава да одлазак у институцију буде превениран, али је такође и шанса и могућност када се из институција изађе.

Измештање ооба са менталним сметњама и интелектуалним потешкоћама у заједницу, у средину у којој живе и уз примену што је мање могуће рестриктивног приступа у лечењу је модел који препоручује  и подржава Светска здравствена организација.

Такође, овакав концепт је у складу са опредељењем за приступање Европској унији, што у сваком случају подразумева реформе на више нивоа јер само правно регулисање није довољно.

Време ће показати колико смо као друштвно спремни за такав изазов, с обзиром на мали напредак у спровођењеу претходног националног програма заштите менталног здравља.

Драгоцена су искуства из процеса деинституционализације спроведеног у Италији крајем прошлог века, када су затворене све јавне психијатријске болнице, а почело отварање ванболничких центара.

Naslovna uvod 1200x590 - УМЕСТО У БОЛНИЦАМА ОСОБАМА СА МЕНТАЛНИМ СМЕТЊАМА НЕОПХОДНА ПОДРШКА У ЗАЈЕДНИЦИ
Дневни боравак за особе са менталним сметњама и интелектуалним потешкоћама у Богатићу Фото: Д. Грујић

У Богатићу и Шапцу постоје примери који потврђују да особе са менталним сметњама и интелектуалним потешкоћама могу да живе у заједници. „Пионирски“ подухват су дневни центри у којима бораве особе са менталним сметњама и интелектуалним потешкоћама. Овде они постају равноправни и корисни чланови друштва, враћа им се самопоуздање, имају прилику да се оснаже кроз активности које их испуњавају, да развију своје способности или поврате оне које су имали.

Поред дневног боравка, особе са менталним сметњама и интелектуалним потешкоћама имају доступне услугу „становање уз подршку“, помоћ у кући и запошљавање у складу са њиховим потребама и могућностима.

У оквиру пројекта ИСТИ СМО – УНАПРЕЂЕЊЕ ПОЛОЖАЈА ОСОБА СА МЕНТАЛНИМ СМЕТЊАМА И ИНТЕЛЕКТУАЛНИМ  ПОТЕШКОЋАМА У ЗАЈЕДНИЦИ, који је суфинансиран од стране Министарства културе и информисања, свеобухватно ће бити представљене позитивни ефекти подршке особама са менталним сметњама и интелектуалним потешкоћама у Богатићу и Шапцу.

Уз представнике Каритаса, који последњих неколико година спроводи програм подршке особама са менталним сметњама у заједници, у медијским садржајима о овоме ће, осим њих своја искуства и ставове изнети и стручњаци – лекари и социјални радници.

Д. Грујић

Пројекат суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарство културе и информисања: ,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.