Пензионисани заставник Радиша Паунић (57) који је донирао кожу и спасао живот Милу Ивановићу (30) из Брањева у Републици Српској, након пожара у којем је задобио тешке опекотине, вратио се са Клинике за опекотине у родно село Бадовинце. Свог хероја, како га сада зову, код куће су дочекали супруга Невенка, ћерка Наташа и синови Никола и Немања, а становници Бадовинаца и целе Мачве поносе се Радишиним племенитим гестом.
– Лекари су рекли да се девет дана након пресађивања кожа примила.Трансплантација је успела и Миле више није у животној опасности. Божјом вољом победио је живот и много сам срећан – каже Радиша.
Очи му се навлаже сузама радосницама док прича о тешкој борби за живот младића којег никада није упознао и како се срећно завршила, али и због лепих речи подршке коју добија са свих страна.
– Само немојте говорити како сам храбар и да сам херој. Када сам на мрежама прочитао да је младић у животној опасности и да су потребни донори коже, одлучио сам у секунди да се пријавим. Мој син Никола је својевремено имао несрећу у Аустрији и преживео је кому, па сам у Миловим родитељима видео себе док сам пролазио кроз тренутке када се он борио за живот. Сујеверан сам и мислим да је Бог поручио да овако буде – скромно наставља Радиша и додаје како ће до краја живота осим са Милом бити побратим и са Бошком Ђурђићем из Брањева који је такође донирао кожу повређеном земљаку.
По повратку са клинике сазнао је да Милова фамилији има жељу да га упозна. Позвао их је својој кући у госте необичном поруком:
„У свако доба сте сви добродошли. Поклоне и милошту не примам ни од фамилије нити од пријатеља. Код мене се долази празне руке, а пуног срца и чистог образа. Мора се, ваља се??? Ништа не мора, осим да се буде човек.“
Д. Грујић