У шумама широм Мачве више не расту, као некада, брестови високи преко 30 метара. Штавише, власници шума приметили су да млади брестови једва „преживе“ четири-пет година. За то време умиру усправно, сушећи се од врха према корену!
Брест је одвајкада познато и цењено дрво, препознатљиво по правом високом стаблу (расте и до четрдесет метара) и раскошној крошњи. Од осамдесетих година у Србији је констатовано сушење брестова, па је, према наводима стручњака објављеним у стручним публикацијама Србија на путу да остане без домаћег пољског бреста.
Узрок страдања бреста је гљивично обољење које је први пут регистровано после Првог светског рата и од тада је познато као „холандска болест“.
Ово обољење се, тврде стручњаци, шири преко брестових поткорњака, инсекта који живи и размножава се испод коре дрвета па су млада стабла унапред осуђена „на смрт“. Зато је одрасло стабло бреста данас у Мачви права реткост.
Д.Г.