Док се данас друштво суочава са насиљем у школама и траже решења, интересантно би могло да буде подсећање како се овај проблем решавао у прошлости. Многи данас говоре „у моје време није могло овако“, а како су заиста школе излазиле на крај са насилницима, неваспитањем, безобразлуком и непримереним понашањем деце, проналазимо у свесци наредби Основне школе у Глушцима из 1952. и 1953. године коју је сачувао Дејан Перишић, учитељ у овој школи.
Директор је, наиме, писао наредбе о важним догађајима у школи и селу које су се читале у сваком одељењу и биле су обавезујуће и за ученике и просветне раднике.
У пожутелој свесци проналазимо случај када је ученик трећег разреда претукао друга из одељења. Директор пише да је случај испитан и утврђено ко је кривац и он је кажњен укором разредног већа и смањењем оцене из владања на 3.
„Убудуће ако поменути ученик направи и један мали испад управа школе затражиће да се именовани упути у поправни дом“ – запретио је директор у „саопштењу“.
На часу биологије ученик је замахнуо ногом за наставником када се окренуо леђима и показао како би могао да га удари. Овакав гест директор школе је окарактерисао као веома дрзак, па је ученик кажњен укором Наставничког савета и добио је тројку из владања.
У школама се у то време строго санкционисало непристојно изражавање према наставницима и осталим ученицима, па чак и када ученик „прави гримасе лицем за неким наставницима желећи на тај начин да потцени оно што наставник излаже“.
Ученици су кажњавани због недисциплине, неваспитаног понашања, зато што на часовима разговарају или не одговарају на наставничка питања, дрско се смеју или када самовољно напусте час.
„Боље је да се време које се троши на ове и друге глупости искористи за учење“ – поручио је директор у свесци наредби.
У школама су казне одмераване по Закону о школама који је обавезивао ученике да поштују правила и када нису у просторијама школе. То је, пре свега подразумевало да не смеју да се туку или насилнички понашају на улици, да не иду на догађаје који нису одобрени за њих, а камоли у кафану као један од ученика који је „скренуо на билијар“.
„Ученици које ухватимо да шетају и беже по улицама после 8, а у децембру после 7 увече кажњаваће се на најстрожији начин“ – припретио је директор, све у складу са Законом о школи.
Насилничко понашање, неваспитање, па и несташлуци са тежим последицама у школама се испољавају чешће и донекле на сличан начин.
Да ли би данас помогла примена метода решавања проблема како се то радило пре седам деценија по ондашњем Закону о школама?
Д.Г.