У ратном вихору од 1914. до 1918. Мачвани су увек били где је најтеже. 25 бораца је одликовано Крађорђевом звездом са мачевима, а овим орденом за изузетну храброст одликовани су и Шести пешадијски пук и Дринска дивизија. Генерал Пантелија Јуришић из Црне Баре за заслуге у командовању овај орден добио је је два пута.
На почетку 20. века, завојевачи су кршили све норме ратовања. Још више су их разбеснели достојанство и храброст заробљених српских војника.
За 12 дана окупације 1914. године, аустроугарски војници су, извршавајући заповест својих претпостављених, починили нечувена зверства, дивљачке, бруталне, до тада незабележене злочине.
Убијали су, вешали, набадали на бајонете, живе спаљивали жене, старце и децу.
Све што је било српско осуђено је на смрт.
Доктор Арчибалд Рајс, професор Лозанског универзитета, први је обавестио свет о злоделима Аустријанаца у Мачви. Забележио је, поред осталог, како су тромесечну бебу бацили изгладнелим свињама. По његовим подацима биланс казнене експедиције у Мачванском срезу је 457 разорених кућа, 359 убијених, 370 је одвео непријатељ. Више од 30 одсто убијених и масакрираних били су жене и деца старости до 15 година.
По извештају среских окупационих власти из јесени 1916. године, у логорима и тамницама било је око две хиљаде Мачвана. Многи се нису вратили кући.
Димензије страдања Мачвана у Великом рату илуструју подаци из пописа окупаторске управе из јула 1916. У 14 насеља која су тада припадала Мачванском срезу, а данас општини Богатић, живело је 10.000 становника мање него пре рата, 1910. године. Само број мушкараца је мањи за 47 посто.
У Балканским ратовима и у Првом светском, погинуло је је око 5.500 војника и официра из Мачве. Њихова имена, прикупљали су 1930. Општински судови. После вишегодишњег истраживања пред читаоцима су, на стогодишњицу од почетка рата 2014. године објављене две јединствене, историјски веома значајне књиге „Мачвани у балканским ратовима и Првом светском рату“, аутора Петра Берића и Драгана Јосиповића.
Спискови који садрже имена и презимена бораца и јединице у којима су ратовали прови пут су објављени.
На овај начин и споменицима који су раније подигнути у свим селима, заувек се чува сећање на храбре Мачване који су ратујући у јединицама Српске Армије у Великом рату допринели да српски народ скине јарам ропства.
И данас живе успомене и оживљавају сећање на претке који су, од Дрине преко Цера, Колубаре и Кајмакчалана нашу слободу платили својим животима.
Д.Г.