У зао час, кад су већ стигли гости и пред сервирање вечере за Велику Госпојину, Верица Савић из Клења је схватила да у кући нема воде.
– Тешко је описати стрес који смо преживели син Никола и ја. Дошли смо из Бијељине где живимо у родно село да обележимо Велику Госпојину. Током дана у кући, у којој после мајчине смрти нико не живи али је одржавамо, било је све у најбољем реду. Отишли смо до печењаре по прасе и када смо се вратили почела сам са припремама за сервирање и приметим из славине вода никако да потече. Ухватила ме паника шта да радим, кога да позовем у помоћ кад цело слави – испричала је Верица.
Прибрала се толико да позове друга из детињства Љубишу Стојадиновића чији је син Дејан водоинсталатер. Он је дошао, прегледао инсталације и утврдио да је проблем у електричним инсталацијама.
– Била сам захвална што је и поред својих обавеза брзо дошао, али је нервоза расла јер је требало пронаћи електричара. Један којег сам позвала је пристао да дође, али само за долазак је тражио да платим 50 евра. Згрозила сам се, иако он има право да тражи толико, али да искористи моју муку нисам пристала – наставила је Верица.
Водоинсталатер Дејан се сетио електричара Зорана Перића из Богатића, па су га позвали и он се у дворишту појавио за петнаестак минута.
– Не познајем Зорана од раније, али могу рећи да је он господин електричар. Схватио је ситуацију у којој смо били, дошао је и отклонио квар, а када сам га упитала колико сам му дужна, скромно је одговорио нешто ситно пошто је квар био мали и није имао пуно посла. Хтео је одмах после интервенције да се врати кући и тешко смо га син и ја успели да задржимо и почастимо га заједно са нашим гостима. Све нас је одушевио јер је веома речит, културан и духовит и било нам је баш лепо у његовом друштву – завршила је причу Верица која се на свом Фејсбук налогу јавно захвалила мајсторима.
Д. Грујић