Баш као и пре неколико деценија кад се шабачким сокацима трчало за куглом хладног сладоледа, тако сад унуци жељно ишчекују пријатну музику и шарени камиончић да отрче и купе слатку посластицу.
Радост и носталгија у истом тренутку. Сваког трећег дана у Шапцу нестрпљиво чекају испред дворишта и стамбених зграда да прође њиховом улицом. Никоме још није промакао јер је због колорита и цртежа лако уочљив издалека, а зауставља се на једно махање руком.
Онда се отварају „чаробна“ вратанца…
– Подсећа ме на моје детињство када је сладолеџија бициклом пролазио кроз село, а ми га чекали са металним новчићима у џеповима. Коме родитељи нису дали новац узео би јаја да тако плати слатко ледено задовољство – прича бака смирујући унуке који цупкајући нервозно очекују да се камиончић појави иза кривине.
Времена су се променила, па мобилни сладолеџија крстари градом на четири уместо на два точка. За разлику од бака и дека нове генерације могу да бирају у мноштву укуса кремастог ужитка.
Када се у даљини појави камиончић почиње радосна цика и вриска, а како се приближава смењују их дилеме и слатке муке: који корнет и колико кугли, да ли ће бити омиљеног укуса…
– Дека ми је дао 300 динара, узећу четири кугле од чоколаде, а добићу и кусур – усхићено говори дечак гужвајући новчанице у руци.
Магија мобилног сладоледа у Шабац сваког трећег дана у седмици стиже из Каћа.
Д.Г.