Hortenzija naslovna - Позитивно размишљајте - вратите животу боје!
ЖИВОТ ИСТАКНУТО

Позитивно размишљајте – вратите животу боје!

Др Милена Мартиновић, специјалиста психијатрије

Вратити животу боје

Трагање за смислом сопственог живота треба да буде активан, сталан процес, јер срећа не долази сама од себе. О томе нас учи нова грана психологије, позитивна психологија. Њен циљ је изграђивање оних особина и вештина које чине живот вредним живљења.

 

Покрет позитивног мишљења потиче из духовних традиција и био је инспирација психолозима да почну са научним истраживањима о томе како много тога можемо сами да учинимо да нам живот буде квалитетнији.
До скора су психијатрија и психологија биле усмерене на разумевање и ублажавање негативних стања и појава. Чињеница је да су ментални поремећаји у сталном порасту, да могу учинити живот неподношљивим и да људи због њих много пате. Зато је дијагностика и терапија менталних болести дуго била испред унапређивања менталног здравља. Наиме, она здрава, позитивна страна људске природе је била занемарена. Позитивна психологија покушава да успостави равнотежу у науци стављајући нагласак на истраживања позитивних људских страна и оптималног функционисања. Основна претпоставка позитивне психологије је да је ментално здравље не представља само одсуство менталних поремећаја. Другачије речено, само ослобађање од болести неће довести човека до благостања, већ се тиме руши само једна препрека до квалитетног живота. То значи да је недовољно поправити оно што је сломљено, него је потребно и подстицање онога што је код човека најбоље.

Шта позитивна психологија јесте, а шта није

Позитивна психологија се бави истраживањима и применом позитивних субјективних искустава (задовољство прошлошћу, срећа у садашњости, оптимизам, нада и вера), затим оним особинама као што су: креативност, храброст, саосећање, интегритет личности, самоконтрола, мудрост, духовност, љубав, блискост, посао који доноси задовољство, алтруизам. Посебан нагласак се ставља на превенцију менталних поремећаја. Усмереност на патологију и проблеме довела је до сазнања како дијагностиковати и лечити одређене поремећаје, али се врло мало зна о спречавању настанка менталних поремећаја. Како спречити појаву депресије, злоупотребе дрога, насиља у школама, само су нека од питања којима се бави ова научна дисциплина.
Позитивна психологија није негација менталних поремећаја. Она се не залаже да људи морају стално мислити позитивно и стално бити позитивни. Циљ позитивне психологије није да се учине сувишним испитивања патолошких, дисфункционалних и негативних особина и стања, него да се наставе истраживања о људској отпорности, снази, расту и развоју.
Позитивна психологија се разликује од позитивног размишљања. Наиме, заговорници позитивног размишљања тврде да је оно решење свих проблема. Моћ ума је огромна, то није спорно, али само «размишљати позитивно» није увек довољно и није увек решење за све проблеме и све људе. Онај који се бави одговорно и озбиљно људском душом, неће рећи депресивном пацијенту «мисли позитивно и биће све у реду». Упутиће га код психотерапеута или психијатра.

Немоћ позитивног мишљења

Полуистина је да ако се довољн дуго говоре позитивне тврдње и довољно дуго замишља циљ који желите да остварите, то ће се тако и догодити. Истина је да је позитивно обраћање себи корисно и доприноси да се осећамо боље. Замишљање циљева под одређеним условима може бити огромна подршка и мотивација за њихово остварење. Међутим, немогуће је да неко говори стално позитивно, жели да се осећа стално срећно, да мисли позитивно увек о себи, другима и свету. Дешава се да они који често говоре себи:»Ја сам савршено биће», «Ја сам особа вредна љубави», «Ја заслужујем успех», и поред тога се не осећају боље. Напротив, осећају се све горе. Да бисмо заиста аутентично позитивно размишљали, да бисмо заиста веровали да заслужујемо љубав, успех, прво морамо увидети и признати наша уверења која нам говоре супротно. И непријатне емоције као што су туга, страх, бес, имају своју сврху. Проблем са позитивним размишљањем настаје када искључиво позитивно размишљамо и када се трудимо да осећамо само пријатне емоције. То је слично као када бисмо при спремању куће оставили неопране прозоре, а преко њих окачили нове завесе.
Посматрати живот кроз сувише светле наочаре може бити штетан као и посматрати живот кроз тамне наочаре. Црно-бели свет није реалан. Мноштво боја краси наше постојање.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.