[bws_googleplusone display=“plusone,share“]
Закуп квадратног метра државног земљишта у центру Богатића „скочио“ са 200 динара годишње на 500 динара месечно! Закупци који раде у баракама иза некадашње робне куће незадовољни и од локалне самоуправе траже да поништи оглас за закуп.
Оглас општинске управе за закуп грађевинског земљишта разбеснео је досадашње закупце који су власници монтажних објеката у центру Богатића, иза некадашње „Мачвине“ робне куће. Пре истека рока за подношење понуда (почетком септембра) они су се обратили локалној самоуправи са захтевом да се оглас поништи због превисоке почетне цене од 500 динара по метру квадратном месечно.
Љути власници и закупци локала нису желели „званично“ да разговарају за медије пре него што добију одговор од општинских функционера. Ипак истичу да је разлог њиховог незадовољства што је општина утврдила почетну цену закупа од 500 динара по квадрату месечно и сматрају да је нереално превисока.
За „кућицу“ од 22 квадрата месечни закуп грађевинског земљишта коштао би најмање 11.000 динара, годишње хиљаду, а за пет година, на колико се склапа уговор, пет хиљада евра.
– Ако би тако остало, закуп грађевинског земљишта био би скупљи од кирије и вредности објекта, а за те паре би могао да се изнајми и прави локал уместо дрвене бараке. Нелогично је све, у општини нико није хтео да нам каже по којим прописима је одређена цена. Ко зна шта се ваља иза превисоко утврђене почетне цене – сумњичави су досадашњи закупци.
Поједини чак сматрају да се неко моћан намерачио да их високом ценом закупа истера из локала, па су најавили да ће, ако не буду задовољни одговором из општине, правду тражити „на вишим инстанцама“.
У монтажним објектима се годинама уназад обављају различите услужне делатности – мењачнице, геодетске, књиговодствене, административне, адвокатске услуге, фризери … Последње две године, наводно због тога што Дирекција за грађевинско земљиште није вршила наплату, они нису плаћали закуп државног земљиште, а раније су плаћали 200 динара по квадрату годишње. Са вишеструким увећањем цене закупа, поједини би само за коришћење државног земљишта би морали да плаћају више него што зараде и више него што бараке вреде.
У општинској управи два дана нисмо успели да пронађемо саговорника који би објаснио како је формирана почетна цена. Појединици су се „бранили“ да немају одговорност да дају информације медијима, а поједини су, у незваничном разговору, упућивали на „тамо неке“, без имена и презиме, који су пре састављања текста поновљеног огласа телефоном пренели да закуп квадрата вреди 500 динара.
Тако је, за сада, остала мистерија скупог квадрата грађевинског земљишта.
Д. Грујић