Uzvece Naslovna - СЕЛА СВЕ СИРОМАШНИЈА - ОПЕЛА ТРИ ПУТА ВИШЕ НЕГО ВЕНЧАЊА
ИСТАКНУТО СИРОМАШНИ БОГАТАШИ

СЕЛА СВЕ СИРОМАШНИЈА – ОПЕЛА ТРИ ПУТА ВИШЕ НЕГО ВЕНЧАЊА

Maчвaнскa сeлa су дaнaс сaмo лeпa, a ни изблизa нису бoгaтa кaко је својевремено o њимa писao Jaнкo Вeсeлинoвић. Свe вишe нaпуштeних кућa и нeoбрaђeних њивa, a свe мaњe дeцe и млaдих – тo je сумoрнa сликa Jaнкoвe Maчвe. Дeмoгрaфскa стaтистикa сурoвo вeћ дeцeниjaмa нaгoвeштaвa брзo умирaњe.  Сaмo зa пoслeдњe двe дeцeниje, oд 1991. дo пoписa 2011. брoj стaнoвникa сe смaњиo зa 5600. У чeтрнaeст сeлa сe гoдишњe рoди свeгa oкo 200 дeцe и умрe двa и пo путa вишe људи, a joш тoликo сe oдсeли у грaд.

Ако су људи највеће богатство једног краја, онда је општина Богатић, иако име асоцира на истинско богатство прави – сиромах.

Бројке неумољиво потврђују страховања социолога који су деведесетих година прошлог века указивали на депопулацију села као велики проблем друштва. Они су, додуше, указивали на овај проблем у пасивним крајевима Србије, где углавном живи старо становништво, али су упозорили да ће и у крајевима за које се може рећи да су богати, који су у близини градова, виталних комуникација и индустријских центара, у блиској будућности бити све више празних кућа и све мање људи.

Stanovnistvo po starosti 1178x720 - СЕЛА СВЕ СИРОМАШНИЈА - ОПЕЛА ТРИ ПУТА ВИШЕ НЕГО ВЕНЧАЊА
Становништво општине Богатић на крају 2018. године (према старости, )

Упоредни статистички подаци од 1948. године показују константно смањење броја становника, због чега се чини да је суноврат села, посебно у последње две деценије, незаустављив. Према подацима из званичног пописа становништва, између 1991. и 2002. године број становника се смањио за 1500 у односу на претходни попис, док је у периоду од 2002. до 2011. године број становника у 14 села мањи за чак 4107. (2002. године на подручју општине је живело 32990, а 2011. године 28883). Најновији подаци (Витална статистика, РЗС) показују да се на крају 2018. године број становника  смањио на 26630.

Скоро четвртина (21 проценат) становништва је старије од 65 година, што објашњава тихо умирање села и што свештеници годишње служе три пута више опела, него што обаве венчања. Младих између 15 и 29 године је око 4.500, а просечна старост на нивиоу општине износила је 44 године. У 2018. години родило се  207 беба, а умрло је  428 људи. Стопа природног прираштаја је последњих деценија у минус (лане -8), са тешким изгледима да се поправи у корист – живота.

Stanovnistvo po starosnim grupama 842x720 - СЕЛА СВЕ СИРОМАШНИЈА - ОПЕЛА ТРИ ПУТА ВИШЕ НЕГО ВЕНЧАЊА

Свештеник Иван Полић, из Црне Баре, са жаљењем прича да у 2018. години у овдашњој цркви није венчан ни један млади брачни пар, као и 2016. године, док је 2017. године обавио свега три венчања. Прижељкујући да се, упркос што је на селу остало мало младих, убудуће рађа више деце, каже да би могли да се угледају на њега јер има три сина.  Из великог искуства прича како млађи парови не размишљају о потомству и углавном „остају на једном детету“, а када доживе средње године онда се кају што немају бар двоје деце.

Према подацима пописа становништва, 51.63 одсто породица има једно, а 39,78 процената има двоје деце.

Porodice sa decom 921x720 - СЕЛА СВЕ СИРОМАШНИЈА - ОПЕЛА ТРИ ПУТА ВИШЕ НЕГО ВЕНЧАЊА

Неповољна демографска слика најбоље се види у полупразним основним школама. Од 2016. године у шест матичних основних школа број ученика се непрестано смањује, па је почетком ове школске године у први кренуло више од 60 ђака мање него пре четири године.

– У први разред је кренуло 213 ђака првака, највише у Богатићу, Бадовинцима, Дубљу и Клењу, а најмање у Очагама, Глоговцу и Белотићу – кажу у општинској управи.

Миграције у градове су у порасту. Тако се из општине Богатић 2016. године одселило  376 људи, 2017. године  384, а прошле године  400. Као најчешћи узрок промене адресе наводе се економски фактори – на подручју општине нема довољно могућности за запослење, стање у пољопривреди као најважнијој привредној грани која је претежна делатност становништва је неповољно, а и у погледу услова живота јаз између села и града још увек је веома изражен.

О економским факторима  који неповољно утичу на негативну популациону слику, у наредном наставку.

Д.Г.

Пројекат суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарство културе и информисања: ,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.