Drina Naslovna - ФУДБАЛ У БАДОВИНЦИМА ЗАПОЧЕО ДРУГИ ВЕК!
ИСТАКНУТО СПОРТ ТРАКА

ФУДБАЛ У БАДОВИНЦИМА ЗАПОЧЕО ДРУГИ ВЕК!

Група гимназијалаца 1921. донела прву лопту у Бадовинце. Утакмице играли у вуненим чарапама, а публика на гостовања путовала фијакером, чезама, бициклом или пешке и навијала клепкама. До 1934. године, када је клуб добио прво игралиште, лопта се котрљала по стрњиштима, шоровима и сокацима. За време рата у тиму заједно играли партизани и четници. »Златне» педесете године у Подрињској лиги, а од 1978. клуб прераста у Спортско друштво.
Витрине тесне за све трофеје и успомене из скоро једног века дуге спортске традиције

 

Фудбалски клуб «Дрина» из Бадовинаца је основан и своју прву утакмицу играо далеке 1921. године, на други дан сеоске славе Тројица. Прва утакмица и прва победа над ФК «Семберија» из Попова, резулатом 2:1.

Клуб су основали гимназијалци Ђорђе Ђока Туфегџић, Јанко Туфегџић, Добривоје Ристић, Михаило Туфегџић, Миле Терзић и Влада Врачарић, који су у Бадовинце донели прву фудбалску лопту, и напредни пољопривредници Добривоје Шкорић, Миливој Ердевички, Алекса и Драгутин Бирчаковић, Арсен Мајсторовић, Милан Бојић и Милан Петрушић.

До 1934. године, када је на плацу Драгиње Јевтић никло прво фудбалско игралиште, лопта се котрљала по најравнијим њивама док нису биле пооране или на стрњиштима после скидања пшенице. На стрњици на «Врачарића» плацу, где је данас фудбалско игралиште, одиграно је највише утакмица.

Поп предводио клуб

У предратној генерацији фудбалера, од оснивања до избијања Другог светског рата, за клуб су играли Бадовинчани различитих занимања: столари, машинбравари, опанчари, трговци, учитељи… Било је и «странаца», из Богатића, Бијељине… Из тог периода сачувано је да су дрес «Дрине» носили учитељи Добривоје Ристић и Миле Терзић, официр Михаило Туфегџић, пољопривредници Добривоје Шкорић, Арсен Мајсторовић и Милан Бојић, шустер Живан Гашић, опанчар Михаило Бојић, машинбравар Обрад Жигеровић, столари Обрад Цветуљски и Радишко Попсогоровић, опанчар Будимир Матић, берберин Рихват Буљубашић из Бијељине, трговац Света Максимовић из Богатића… На челу клуба био је свештеник Ђорђе Туфегџић.
– Пре рата није било званичног система такмичења. Фудбал се играо за своју душу, из задовољства и престижа. Утакмице су биле пријатељске, а термини и место одигравања су договарани у непосредном сусрети представника клубова. «Залог» који је морао да положи противник када гостује или наш клуб када игра на страни, били су дрес, бицикл, копачке… Александар Лека Бајуновић, који је чак 21 годину носио дрес «Дрине» донео је 1948. у Бадовинце прве копачке. Лопта је била од коже, шнирана, а што се тиче опреме фудбалера није било дресова као данас. Мајице које су биле као дресови шила је Мица Дикић, шорцеве је свако морао сам да набави, а можда је најзанимљивије што су играчи на ногама носили вунене чарапе – забележио је Љубинко Јевтић, који годинама прикупља грађу за монографију села у којој ће неизбежно бити заступљена и историја «најважније споредне ствари на свету».

Јевтић је забележио и занимљиве детаље о утакмицама на које су навијачи масовно одлазили како се ко снашао – таљигама, чезама, фијакерима, бициклом или пешке, те да су подршку својим пуленима давали громогласним навијањем и клепкама као јединим навијачким реквизитом. Где год је «Дрина» гостовала, по Мачви, Семберији или још даље, фудбалере су пратили навијачи, а домаћини су их дочекивали као звезде.

Партизани и четници у истом тиму

Ни за време рата у Бадовинцима није престао да се игра фудбал. Раме уз раме, у клубу су играли партизани и четници, најчешће на Шкорића пашњаку, а играло се и по шоровима. Екипе из Росића и Бајуновића шора биле су најуспешније.
– Поред Бадовинчана, у «Дрини» су играле и избеглице из Славоније: Никица Шкорић, пуковник у пензији Јова Михајловић, Јова Вицковић, неки избеглица Мирко који је становао код Добривоја Бајуновића. Из клуба су у народноослободилачки покрет ступили фудбалери Лека Бајуновић, Света Максимовић, Обрад Жигеровић и још неки – забележио је Јевтић.

После рата ФК «Дрина» се укључио у такмичење Среске лиге Среза мачванског. У првој послератној генерацији фудбалера били су: Лека Бајуновић, Мића Којић Ћопа, Драгослав Ердевички, Миливој Цале Ердевички, Сретен Којић, Тривун Петрушић, Милорад Павловић, Добривој Росић, Љубиша Товиловић, Милан Делић Колар, Слободан Ђорђевић из Београда, Душан Губар Томић из Бање Ковиљаче, Мило Марковић из Међаша, Мујка Хусенбашић из Новог Села код Бијељине, Мића Жигеровић, Цане из СУП-а у Богатићу…

Окосница Спортског друштва

Педесетих година клуб се подмлађује и постиже запажене резултате у Подрињској зони. «Јединство» из Малог Зворника је у Бадовинцима претрпело висок пораз од 10:0, а и лознички «Пролетер», «Гучево» из Бање Ковиљаче и «Јединство» из Осечине остављали су бодове на бадовиначком терену.

Од 1978. године ФК «Дрина» прераста у Спортско друштво, које поред фудбалера окупља и рукометаше, кошаркаше, одбојкаше и стонотенисере. Тако је «Дрина», настављајући континуитет из далеке 1921. године утицала на развој спорта у Бадовинцима.
«Дрина» је најстарији фудбалски клуб у општини Богатић. Од оснивања до данас играо је на седам терена, тешко је избројати број фудбалера, као и председника који су били на његовом челу. Хроничар Љубинко Јевтић, који је у једном периоду био председник клуба, забележио је, међутим, да је најдужи фудбалски стаж у «Дрини» уписао Александар Лека Бајуновић, пуних 21 годину, док су нешто краће за «Дрину» играли Богољуб Гарибовић, Милутин Арсеновић, Томислав Тошић, Љубиша Чаркић, Браћа Цветиновићи, Зоћа старији и Зоћа млађи), Драги и Радисав Цветуљски, Добринко Росић Бегин…
О успесима фудбалера из Бадовинаца сведоче трофеји, за које у витринама има све мање места. Нове генерације настављају успешну традицију,  верујући да нови век доноси још веће спортске успехе. 

Д.Г.

Насловна фотографија: Екипа „Дрине“ 1965. године

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.