Особе са менталним сметњама и интелектуалним потешкоћама, као и свако од нас, имају различите могућности и потребе. Једна од потреба сваке особе је свакако функционисање у свакодневном животу и заједници у складу управо са тим својим могућностима. Али она, када је реч о особама са проблемима у менталном здрављу, често остаје незадовољена. Већина није успела да оствари свој пун потенцијал, многи нису ни свесни да га имају, некима је речено да не могу. У Дневном боравку „Света Софија“ корисници имају пажњу и подршку захваљујући којој се оспособљавају за самосталан живот у заједници уместо да буду на маргини друштва или хоспитализовани у душевним болницама.
Када се осврнемо око нас и видимо да и данас постоје особе које се стиде својих чланова породице који имају оваквих проблема, да их крију и према њима се, намерно или ненамерно, опходе као да не вреде, када видимо да су многи годинама, па и деценијама, затворени у душевним болницама, да су на терету целокупног друштва и обесправљени, за понос је рећи да се неко одважио да каже да може другачије. И покаже.
Место где се стиче самопоуздање и враћа достојанство
Пре седам и по година, Caritas Шабац је добио лиценцу за први дневни боравак за одрасле особе са менталним сметњама и интелектуалним потешкоћама на територији Републике Србије „Света Софија“ у Шапцу. Деловало је нестварно да ће постојати једно место на којем особе са оваквом врстом проблема могу добити баш онакву помоћ и подршку каква им је потребна. Али седам година касније, у „Светој Софији“ су показали да се може отићи и корак даље.
Позната мудрост источњачког мислиоца Лао Цеа каже: „Дај човеку рибу, и нахранићеш га за један дан. Научи га да пеца и нахранићеш га за цео живот.“ У овом дневном боравку, који је постао пример свима који се баве менталним здрављем, раде управо то. Осим што корисницима помажу у обављању свакодневних животних активности, кроз различите активности, које се осмишљавају са великом пажњом, корисницима дају конкретан алат у руке, како би сво стечено знање могли да пренесу у своје домове.
Запослени кажу да су активности разноврсне управо због тога што су и потребе и интересовања њихових корисника разноврсни. Тако су неке активности усмерене на то да корисници науче и усвоје основне вештине попут редовног прања руку, правилног обедовања, везања пертли и закопчавања рајсфешлуса, облачења и свлачења, обувања и изувања, одржавања личне хигијене… После одређеног времена проведеног у Боравку, почињу сами да се купају, да перу судове, бришу прашину и усисавају, да правилно седе за столом, поставе себи и спреме оброк. Онима који то не могу у потпуности сами, помажу запослени у служби за помоћ у кући, и тако подршка бива заокружена. Неки корисници имају потребу за оснаживањем у функционисању у својој заједници. Захваљујући активностима које се спроводе како би се задовољила ова врста потреба, многи корисници данас самостално долазе до Боравка, иду сами код лекара, сами обављају набавку за себе и своју породицу, посећују установе културе, одлазе до банке, поште или било које друге институције, самостално шетају градом. Свака активност коју можете видети у Дневном боравку је од значаја за одређену врсту потреба.
Подршка која доприноси унапређењу квалитета живота
Признаћете да не бисте ни помислили да испијање кафе на тераси може имати велики значај за развој социјалних и комуникационих вештина. За оснаживање личности и подизање самопоуздања. За развој критичког мишљења. У „Светој Софији“ су показали да и те како може.
То свакако није једина активност у оквиру које се ради на развоју ових вештина, али признају да им је омиљена. Кроз различите радионице настају разноврсни производи, који се излажу на различитим сајмовима и базарима или се пак поклањају за успомену гостима и носе на поклон када иду у госте. Срећа корисника када некоме поклоне нешто што су сами створили је неописива, као и осећај вредности који су код себе развили управо кроз ове радионице. Одређеном броју корисника се пружа помоћ и подршка у запошљавању. Кроз дневни боравак стичу радне навике, труде се да их задрже и очувају, уче се одговорности, истрајности, функционисању у колективу али и механизмима заузимања за себе, адекватном реаговању на различите неподобности и правилом располагању новцем. Неким корисницима је потребна само љубав и пажња, које овде не мањка. Неки су ту да би одржали квалитет свог живота.
Кроз све ове активности у које укључују своје кориснике, у „Светој Софији“ Caritasa Шапца су показали да свако има своју вредност, да свако може да допринесе, да свако може и уме више од онога што је мислио или су други мислили да може. Да је за бољи квалитет живота довољно научити некога да опере руке, сам плати рачуне или да конкурише за радно место.