Јанко Веселиновић је преминуо у 43. години, а на сахрани у Глоговцу на вечни починак испратили су га у сузама сељаци, учитељи, књижевници, пријатељи и бројни поштоваоци
Силан се свет из Мачве био слегао око куће Јанковог оца.
Изасланици из Београда стигли су у Глоговац на Видовдан у 2 часа изјутра. Чим су стигли одменили су уморне сељаке, који су Јанка чували. Тако су, седећи крај Јанковог одра, дочекали зору.
Мајка и отац Јанков држали су се јуначки. Само по неки пут хукне поп и проговори „Еј, Јашо, сине, шта уради?“
У зору су метнули Јанково тело у сандук и изнели га под кајсију, где је Јанко, док је био жив, најрадије седео.
Тога дана дошло је у Глоговац 19 свештеника из околине, начелник окружни, начелник среза мачванског, г. Сима Матавуљ са госпођом, шабачко певачко друштво, Милорад Гавриловић и остали изасланици београдских друштава и листова и многобројни пријатељи и поштоваоци Јанкови.
Пренос мртвог тела извршен је у 2 часа по подне. Сандук Јанков носили су сељаци на рукама до црквене порте.
У цркву су га унели г. Павле Маринковић, Живојин Дачић, Милорад Гавриловић, Драгутин Костић, Милан Ђорђевић и М. Грол. На опелу у цркви глоговачкој чинодејствовало је 19 свештеника. У цркви је се опростио са Јанком поп богатићски у име свештенства и цркве.
Из цркве су Јанков сандук изнели мачвански учитељи.
Пред црквом су говорили Сима Матавуљ у име Српског књижевног друштва; г. Живојин Дачић од стране Књижевне Задруге; г. Мија Бошковић учитељ из Шапца у име главног одбора Учитељског Удружења; г. Боривоје Ценић цариник као пријатељ. Г. Радоје Домановић почео је да говори у име „Звезде“, али од суза и плача није могао да заврши.
Одатле су се кренули на гробље. Ту је се са Јанком опростио г. Живојин Радосављевић, учитељ у име мачванских учитеља, који су га уписали за члана добротвора књижевничког друштва; г. Милорад Гавриловић у име Н. Позоришта; један Босанац из Бељине у име Срба с оне стране Дрине; изасланик београдских занатлија у име њихове задруге и г. Павле Маринковић у име Јанкових многобројних пријатеља.
Тачно у 4 сата спуштени су земни остаци у гробницу „испод брестова“ глоговачког сеоског гробља.
А пошто је све било свршено, отац Јанков скупио је пријатеље на даћу.
(Политика, 17.6.1905.)