Књижевник Јанко Веселиновић (1862-1905) је, уз Лазу Лазаревића и Милована Глишића, најзначајнији представник српског сеоског реализма. У свом богатом стваралачком опусу је описивао живот мачванског села, а инспирисали су га патријархални живот људи, традиција, обичаји…
Читаоци Јанкових дела, међутим, не знају да знају да је сликајући реалитично своју Мачву велики књижевник описао и догађаје чији су актери били његови преци.
Др Радомир Ј. Поповић са Историјског института у Београду је, истражујући политичку, културну и друштвену историју српског народа у 19. веку, као и свог завичаја – Мачве, открио Јанкову „везу“ са појединим ликовима из његових дела.
Тако је у приповетку Недеља и роман Хајдук Станко књижевник „уденуо“ и своје најближе рођаке – прадеду Тешу Поповића, свештеника из Бадовинаца и попадију, своју прабаку Јовану.
У Хајдук Станку Јанко Веселиновић описује познати детаљ о Турчину којег је убила „баба“ из Бадовинаца када је затражио да му испече цицвару. Писац је, у ствари, пренео причу старих мештана Бадовинаца, која се усмено преносила „са колена на колено“ из доба Првог српског устанка.
Баба која је убила Турчина је нико други већ попадија Јована (у предању се спомиње и Селена), а она је прабака Јанка Веселиновића!
Јована је, наиме, била удата за попа Тешу Поповића и имали су петоро деце, три сина и две ћерке. Један од синова, Никола, завршио је Богословију у Београду 1840. године и после школовања рукоположен је за пароха у Бадовинцима. Николина ћерка Јелисавета се удала за свештеника Милоша Веселиновића, Јанковог оца, па је, према томе, чувена баба која је тучком пресудила осионом Турчину – пишчева прабака!
У приповеци Недеља (1895.) Јанко је, описујући „један дан из живота глоговачке цркве“ забележио истинит догађај у којем је учествовао његов прадеда, поп Теша. На једном месту описује како је поп Теша, пред почетак недељне службе наговарао свештеника Стевана Милојевића из Црне Баре да пред окупљеним народом „разобличе“ завађену браћу Танчић из Бадовинаца како би их „постидео“ и „спречио деобу породичне задруге“.
У порти Цркве Свете Тројице, у центру Бадовинаца, постоје сачувани споменици попу Теши, попадији Јовани и једном њиховом детету, на којима се тешко разазнају уклесани подаци, пошто су стари више од 150 година.
Овако је Јанко у Хајдук Станку овековечио јунаштво своје прабаке:
„Бахне Турчин у кућу попа Теше из Бадовинаца.
Код куће не беше никог сем његове попадије. Турчин беше и сувише осион да би га човек могао гледати равнодушно. Како дође, он седе крај огњишта и поче трти руке:
– Деде, бабо, пеци цицвару! – рече.
Она беше нешто лјута, па га само погледа попреко.
– Пеци цицвару, бре! – дрекну он и замахну бињеџиском, троструком канџијом, те је ошину. Плану баба као ватра, севну оком, прилете Турчину, па оним дрвеним тучком што је бели лук малочас њиме туцала распали Турчина посред темена. Турчин се изврте. Из провалјене главе кулјала је крв и мозак. Она погледа крвав тучак па га баци наполје.
– Опогани ми тучак псето турско! – рече хладно, па оде гледати друге послове.”
Д. Грујић