Да „сунце нашег неба“ лепше греје уверио се К.М. када се после три године рада у иностранству вратио у завичај.
– Патио сам за завичајем и породицом. Посматрајући брата у иностранству где живи раздвојен од супруге и детета, осетио његову пању и решио да се вратим. Овде су ми родитељи, у међувремену сам се оженио и имаћу своју породицу – прича наш саговорник.
Нису само лични разлози мотивисали овог младића да спакује кофере и врати се из печалбе.Верује да у Мачви има могућности да ради и пристојно живи.
– Имамо плодну земљу и шта нам више треба. Када би држава повећала субвенције и редовно их исплаћивала и када би се обезбедиле стабилне цене за наше производе било би више сигурности и самим тим више младих би остало на селу да се бави пољопривредом – додаје.
В.М. који је остао на селу сматра да пољопривреда пружа велике шансе.
– Треба побољшати положај пољопривреде јер би село могло да остане пусто. Имамо све најбоље услове за пољопривреду, а све мање радне снаге. Ако и ово мало младих оде, на њивама ће расти коров. Ја сам завршио пољопривредну школу и трудим се да својим примером утичем на младе да не одлазе са села. Размишљам да оснујем задругу јер је такво удруживање у прошлости доста доброг донело, па зашто не би и данас – каже он.
Да није само унапређење пољопривреде једини услов да млади остану на селу сматра П.М.
– Неопходно је радити на стварању бољих услова за живот на селу, за младе и децу нарочито. Добри услови у школама, изградња вртића и у селима, не само у Богатићу, уређење школских и дечијих игралишта. Требало би све да буде на дохват руке, да млади имају мотив да остану и на селу оснивају породице пошто знају да ће у свом селу имати приближно исте услове као у граду – сматра П.М.
M.M. /Д.Г.
Пројекат суфинансиран из буџета Општине Богатић – ,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.