Због хладног времена и киша у време цветања багрема, пчеле скоро да нису ни „радиле“, због чега су смањени приноси најквалитетнијег и на тржишту најскупљег багремовог меда.
– Поновиле су се лоше године, није катастрофа као 2019., али 10 до 12 килограма по кошници, колико се изврца, је врло мало. Багремова паша је прва и најважнија и ево већ трећу годину је слаба. Температуре су испод просека, а багрем најбоље меди на 25 до 27 степени. Зато није чудо што су кошнице полупразне – каже Момчило Лацковић, најстарији пчелар у Србији, присећајући се година када је по кошници добијао од 20 до 40 килограма багремовог меда.
У намери да спасу багремову пашу пчелари из Мачве пресељавају кошнице у околину Крупња и Љубовије где багрем касније цвета и проналазе места на којима није измрзао. Транспорт у планинске пределе додатно кошта, што би уз смањени принос могло да утиче на поскупљење меда који се још увек продаје по 1.000 динара за килограм.
Лацковић је оценио да промењена клима последњих година не утиче неповољно само на принос меда, већ озбиљно угрожава пчеларство.
– Прошлогодишња суша је ове зиме изазвала помор пчела у целој Србији. Због недостатка полена пчелиња друштва нису могла да спреме зимску пчелу и нахране је довољно да презими. У мом пчелињаку је 30 одсто кошница страдало и преживело близу 100 – казао је Лацковић.
Д.Г.