Времена се мењају, па ако се некада сматрало уобичајеним да снаха свекрву ословљава са „мама“, а свекра са „тата“ и тиме исказује поштовање према родитељима свог супруга и показује своје васпитање, данас није увек тако.
Што се некада подразумевало, данас не важи. Има случајева да се снаха свекрви и свекру обраћа са „мама“ и „тата“, али и другачије: кево, бако, тето и најчешће по имену.
-Један је родитељ, отац и мајка, захваљујући којима сам дошла на овај свет. Ове речи имају своју тежину и није мала ствар некога називати родитељем. Ако не осећам потребу да их тако ословљавам, ако ми није узвраћено поштовање које имам према њима, никада не бих свекрву могла да назовем мајком – каже снаха са „кратким стажом“.
Студенткиња која планира да уплови у брачну луку није много оптерећена будућим односима у новој породици:
-Поштовање је једно, а ословљавање друго. Ја бих родитеље супруга поштовала као своје због тога што су они родитељи мог партнера чак и када бих осетила да имају нешто против мене и да ме не поштују као члана породице. То је њихова ствар. Не удајем се за њих, већ за њиховог сина. Имам своје родитеље и нико не може да ми буде друга мајка или други отац.
Мајка која је пре пар година постала свекрва, испричала је да је са сином и снахом постигла договр пре венчања.
-Рекла сам им да бих волела да ме ословљавају са мајка, а мог мужа са тата. Ако вам је тешко да нас увек тако зовете, онда то чините бар у приликама када су други људи у нашој кући или ако неко позове телефоном и тражи једно од нас двоје. За сада тако функционишемо – испричала је она.
Једна млада мајка прича како никада није могла свекрву назвати мајком без обзира што су у добрим односима и узајамно се поштују.
– Када смо се узели разговарала сам са мужем о томе. У шали ми је рекао како његова мајка неће имати ништа против било како да је ословљавам. Најлакше ми је било да је зовем тетка, тета, и она је то прихватила. Када се родило дете било је много лакше. Од тада је моја свекрва бака и мом детету, а тако је и ја ословљавам и осећам да јој то баш прија – каже она.
Свесне савременог начина живота и опхођења, данашње свекрве углавном и не захтевају од снахе да је зове мајком.
– Удала сам се млада, у деветнаестој години. Своју мајку сам звала кево, а пошто је и свекрва млађа жена са којом имам однос као да смо другарице, ни њој не смета кад је тако ословљавам. Али, догодило се да је свекров отац, а супругов деда то чуо и прекрстио се уз коментар: Боже, каква је ова данашња омладина. Свима је било смешно и нико се није наљутио – препричава једна снаха.
Традиционални обичаји ословљавања, очигледно више немају правила. Потиснуо их је савремени начин живота, односа у породици и комуникација. А кад свекар и свекрва једном „постану“ кева и ћале, бака и дека, више никада не буду други „мама и тата“.
Д.Г.