У старом мачванском говору је било пуно синонима, па тако за ударање и тучу има забележено 65 израза: деветати, жвајзнути, шопити, избубецати, истамбурати, испрангијати, ћаушати, окајдапити, ребнути, марисати, девлати, отандарити и тако даље. Нарољати се, нацевчити, ождерати, наћефлеисати, наџиџити, наћокати, ушљокати, укокати… само су неки синоними за пијанство. Богато су се људи изражавали и када су описивали карактер људи па су остале речи: аламуња, аспида, салаукаст, лудоглаван, гурсуз, дандара, ошљара, положара, сатанило, чатал, ћалов …
У књизи „Ваке се речи говору у Мачви“, аутори Миомир Филиповић и Драган М. Аврић сачували су више од 4000 старих речи из Мачве. Многе су и данас у употреби, а бројне су између корица књиге.
Када некоме прете Мачвани ће рећи како ће га „провући кроз шаке“, када критикују кажу „корача с гуза на гуз“ или „пошао голим дупетом у трње“, благосиљају са „небило ти урока“, пакосте „тешко, тако му и треба“, псују лепиждрак, нешто што уопште и не постоји, тепају „рано моја“ или „снаго моја“…
Све сачуване речи су, како је на промоцији књиге у Богатићу рекао Аврић „на својеврсној стражи да нам у језик не упада оно што нам није неопходно и што није боље од нашег“.
Д.Г.