Када заврши смену у шабачкој болници, где ради као виши физиотерапеут, Драгица Павловић прво обави послове у кући, а у слободно време свакодневно рекреативно трчи, плива или вози бицикл. Тренинзи су јој „прешли у навику“, па је кренула на такмичења у триатлону са којих се у родни град поносно враћала потврђујући да изазови немају границе.
Прошле године је била прва Српкиња која је у Аустрији савладала 451,5 километара и освојила „Дупли Ironman“, а недавно у Верони савладала троструку дистаницу дугачку 678 километара и овим подвигом се уписала међу првих стотину жена на планети које су освојиле „Тростурки Ironman“.
Од бројки застаје дах – у континуитету је препливала 11,4 километра, бициклом превалила 540 и на крају истрчала 126 километара у задатом времену.
И све је протекло „као од шале“ упркос „проблемчићу“ када ју је на 200. километру вожње бицикла закачио ауто па је у ургентном центру провела седам сати.
– Почела сам да трчим рекреативно, највише због здравља. Имала сам повреду кичме и поломљен пршљен, па наводно, не бих смела да трчим, подижем тежак терет, да се истежем. Тело и ум су ми слали другачије поруке. Ризик да се повредим постоји и док ходам улицом, па зашто онда не бих радила нешто што волим и желим. Од како се бавим спортом мене ништа не боли – каже Драгица.
Свакодневне спортске ативности су животни стил који заговара Драгица, па је свака трка на којој учествује за њу "мачји кашаљ".
- Ја трку, колико год била тешка, не осетим. Више се пре одласка намучим да сакупим новац за учешће, али и то успевам уз подршку пријатеља који верују у мене. Захвална сам и Николи Цару, директору Градског базена јер ми је омогућено да тамо тренирам, као и директору болнице који је имао разумевање и одобрио слободне дане у време трке у Верони - каже Драгица.
У Шапцу је са дивљењем и поносом зову „челична дама“, а она скромно истиче како је „само рекреативац који се ни против кога не такмичи већ у тренинзима и свакој новој трци проналази задовољство и срећу“.
– Све негативно се избацује физичком активношћу и нестаје стрес када наиђу тешке животне ситуације и проблеми. Све се лакше подноси. После тренинга, ма колико био исцрпљујући, ја сам одморна – прича Драгица.
Д. Грујић
Фотографије: Приватна архива