Силвија Малетић из Богатића има диплому царинског техничара, али се пре седам година упустила у сасвим други посао. Није тада много знала, али сад с поносом прича о својој фарми романовски оваца.
Радно време на фарми не постоји, ради се и дан и ноћ, а овце не знају ни за празник ни за одмор.
Тако Силвија описује свој рад и не кријући прича да није лако. „Али је лепо“, додаје.
Захваљујући великој љубави све постиже, па јој посао на фарми и овце велика радост, мада се понекад деси и нешто непредвиђено и лоше.
– На Светог Николу спремила сам се да идем на славу, а баш тада једна овца је почела да се јагњи. Наравно да сам, иако „скоцкана“, отишла на фарму – прича Силвија.
Овца је угинула, а двоје њених јагањаца добили су имена Никола и Николина. Сирочићима је Силвија сашила прслучиће и обукла да им не буде хладно, а сувом сламом и ћебадима уредила им је „апартман“ у којем их је, док не одрасту, одвојила од осталих оваца.
– То је тако било жалосно, али сам се зарекла да ћу све да учиним за њих – каже Силвија и наставља: „Романовске нису досадне овце које непрестано блеје. Паметне су, умиљате су, воле да се мазе. Осетим колико су радосне када чују мој глас, а мислим да разумеју све па и када им пред полазак на спавање пожелим лаку ноћ“.
Да би им било пријатније, пушта им и музику. Радио се не гаси ни дању ни ноћу.
– Воле лагане мелодије, лешкаре и уживају. Народњаке никада нису слушале – открива нам Силвија.
Д. Грујић