Палијашима се називају овде у Мачви оне особе, које незвани свадбе и друге свечане скупове походе и том се посетом за пиће и вечеру овајде. Њихово гошћење би обично доспело ,,за другу софру“. А ако би им домаћин или ашчије то ,,право“ ускратили склони су да им у току те исте ноћи неку штету почине! Ти несрећници су, у просеку, досетљиви и духовити.
Једном приликом мој комшија Рајко упита Бобишу Дружинића:
,,Како ви, забога, знате где шта за вас има?“
А он му на то рече:
,,Па, то нам је данас нешто најлакше, пустимо ,,транџу“ (транзистор) да нам по цео дан ,,зунда“ поздраве и жеље слушалаца, и пред вече, када ћемо у гошћење поћи, знамо где ће нам бити боље – да ли на свадби, или на испраћају у војску.“
Ти незвани гости који ,,по свадбама ‘одају“ нису ни мало прости и наивни, како их неки замишљају. Међу њима је добра већина интелигентних потуцалица, који су стицајем лоших породичних и других околности кренули тим путем. Био сам гост на једној свадби, где се домаћин према њима прилично шкрто понашао. Одредио је према њима послугу по кључу ,,према свецу тропар“! Те вечери је своје ,,голаће“ предводио главни ,,поглавица“ палијаша, коме није било тешко проценити ,,заповест вечери“. Накашља се па позва сватовског конобара:
,,О, Драгане!“
,,Ој, Мијо!“ – одазва му се овај, алудирајући своју љубазност.
,,Чујеш, болан, ако те не мрзи овде на свадби услужити Катану Радића, онда ми додај још једну флашу пива!“
Ашчији Драгану немаде се куд, нађе се затечен пред аудиторијумом који их је у предаху музике посматрао, уврну уснама и саже се над гајбом. Оргијање се настави, док Радић, по отпијеном Пилстнеру, објасни својим другарима како се то у неким моментима ради.
На једном другом весељу, поред званичних узовника, била је позвана на вечеру и ова свита. Домаћину ионако недостајало гостију, па да му не би још нешто у току те ноћи фалило, рече: ,,За сваки случај, нека сви поседају!“ Посматра их цело време са неком нејасноћом, док то не примети његова главна узданица у белој кецељи, па га упита шта му није јасно.
,,Ја знам, Ђоко, ове наше палијаше, али ко су сад ови са њима које први пут видим?!“
,,То су странци, из оног села поред Дрине“ – одговори му Ђока.
,,Откуд сад они овде?“
,,Па, они су, рођо мој, узовници ових наших палијаша. Враћају им посету од прошле недеље, за оно што су наши код њих били!“ – објасни Ђока зачуђеном домаћину, уозбиљено, као да се не шегачи, него о поштеној работи говори.
Марко Ђурић
Насловна фотографија: Илустрација, Архива Мачва Прес – Мачванска свадба, Хајдучко вече 2018.године, фото Д.Г.