Богољуб Боја Баштовановић за свог „југића“ произведеног далеке 1991. године каже да је свемогућ и у потпуности оправдава име Бесмртни. За ову „паклену“ машину је ситница да натоварен у гепеку и на крову превезе четири тоне пелета, извлачи трупце кроз блато из шуме, чупа дрвеће са кореном, повуче две пуне приколице жита или сена…Прошле недеље је са закаченом сајлом срушио цео један помоћни објекат.

– Сваког дана има посла за њега и ретко када је празан. Шта све њиме нисам превозио и шта све није радио. Ни после толико година не знам које су му границе, па сам га зато крстио „Бесмртни“ – каже Боја.
Када је сазнао да се ће се поново производити нова верзија „југа“ Богољуб је кратко прокоментарисао:
– Лепо је што ћемо имати модерног југића, али мог „Бесмртног“ не бих мењао! Када би ми поклонили тај нови модел радо бих га провозао и тестирао да упоредим да ли може све што мој Бесмртни може.

„Југић“ који је постао синоним за снагу и издржљивост заиста је „брендиран“ натписом „бесмртни“ на шофершајбни, а Боја носи црвену мајицу са сликом свог мезимца, па их обојицу препознају где год се појави.
– Када нас виде на улици деца машу да нас поздраве. Многи зову, траже мајице. Прија ми његова популарност, али је важније што ме никада није издао. Пали из прве, никада се није кварио и код механичара га возим једном годишње пред регистрацију да потврди како је све у реду. Једино сам брисаче мењао када су се случајно поломили – завршава Боја.
Д.Г.



