Iz budžeta je za takse i troškove izvršenja isplaćeno dosta para. Advokati su pisanje podneska naplaćivali 6.000 dinara, a taksa je iznosila oko 3.800 dinara. Dešavalo se da za jednu ratu od 20.000 koju deli više naslednika sud i advokati naplate trostruko više. Da bi se prekinulo sa ovom skupom praksom i ispravile greške iz prošlosti radi se na ažuriranju podataka.
Na povraćaj zemlje koju su komunističke vlasti oduzimale posle rata i 1953. godine po Zakonu o poljoprivrednom zemljišnom fondu, još nije stavljena tačka. Od 1991. godine, kada je usvojen Zakon o vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu PZF i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda, do danas, svi naslednici vlasnika kojima je zemlja oduzeta nisu uspeli da u katastru uknjiže svoju dedovinu.
– Pojedina rešenja o vraćanju zemlje koje su doneta pre stečaja „Ogleda“ nisu postala konačna jer se uvek žalio republički pravobranilac, zbog zalivnog sistema koji je bio na tim njivama. Tako se postupak odugovlačio u nedogled. Tek nedavno je Upravni sud po tužbama protiv Ministarstva finansija potvrdio svega nekoliko rešenja, pa su ona postala pravosnažna – kaže Gordana Savić, iz odseka za imovinsko-pravne poslove opštinske uprave. – U međuvremenu, 1995. godine je donet Zakon o državnoj svojini, pa se ponavlja situacija i rešenja o vraćanju zemlje se poništavaju i novi vlasnici ne mogu još da se uknjiže u katastru – dodaje Savić.
Primenom Zakona, nekadašnje Društveno preduzeće „Ogled“ ostalo je bez zemlje, ali, ne zna se kako, pojavio se manjak pa svi naslednici nisu bili namireni. Oko 44 odsto dugovanja isplaćeno je iz stečajne mase prodajom imovine „Ogleda“, a isplata još 112 hektara zemlje pala je, po Zakonu, na teret opštinskog budžeta.
– Više od 330 naslednika pozvano je krajem 2009. godine u opštinsku upravu da se izjasne o prihvatanju novčane naknade. Prema poravnanju, utvrđena je cena od pet hiljada evra po hektaru, tako da se opština, koja je po Zakonu dužna da izvrši isplatu, obavezala da isplati 560 hiljada evra. Jednokratno je te godine isplaćeno 20 odsto, a preostali dug se, kako je zakon propisao, isplaćuje u 40 rata tokom deset godina. Kod republičkih organa je više puta pokušavano da se obezbedi novac kako ne bi baš sve moralo da se isplaćuje iz opštinskog budžeta – podsećaju u opštinskoj upravi.
Država nije imala razumevanja za zahtev lokalnih vlasti, para za isplatu u budžetu više nije bilo pa su mnogi presavili tabak i tužili opštinu sudu. Godinu dana kasnije trebalo je da se započne sa isplatom. Samo kratko vreme se vodilo računa o redovnom izmirivanju obaveza, a zbog političkih turbulencija, posebno kada su se menjale vladajuće većine u skupštini, papiri su negde zatureni i zbog toga je veliki broj isplata izvšren prinudnim putem.
– Iz budžeta je za takse i troškove izvršenja isplaćeno dosta para. Advokati su pisanje podneska naplaćivali 6.000 dinara, a taksa je iznosila oko 3.800 dinara. Dešavalo se da za jednu ratu od 20.000 koja se deli na više naslednika sud i advokati naplate trostruko više – saznajemo u opštini.
Da bi se u narednom periodu uveo red u isplati dugovanja, u odsek za imovinsko-pravne poslove pozivaju se naslednici koji imaju prvosnažna rešenja, a koji dosad nisu tužili opštinu. Takođe, radi se na ažuriranju baze svih poverilaca koji su sudskim presudama stekli pravo na novčanu naknadu.
– Treba da se prekine sa praksom da se obaveze opštine izmiruju putem prinudne naplate, jer su troškovi veliki. Dosad smo plaćali greške i neažurnost ranijih vlasti, od koje su najveću korist imali advokati – ističu u opštinskoj upravi.
Do kada će kompletan posao biti završen i koliko će još rata opštinskog duga biti prinudno naplaćeno, potpuno je neizvesno. Jer, sve poslove koji uključuju i obračun preostalog duga obavljaju samo dvoje radnika – pravnica i daktilografkinja.
- D.Grujić