Rasa Vukomanovic naslovna - I NJEGOV PORTRET JE NA DOMU KULTURE - RADOSAV RAŠA VUKOMANOVIĆ
АРТИКУЛИРАЊЕ ИСТАКНУТО МОЗАИК

I NJEGOV PORTRET JE NA DOMU KULTURE – RADOSAV RAŠA VUKOMANOVIĆ

RADOSAV RAŠA VUKOMANOVIĆ

 

-Gospodine vojvodo, upravo sam primio raport sa Mačkovog kamena! – rekao mu je jedan visoki oficir vojske posle svečanosti na Mačkovom kamenu, gde je glumio vojvodu Radomira Putnika

 

Zahvalno, tipično „glumačko“ lice, efektna transformacija u lik- bile su obavezne pohvаle kritike upućivane Radosavu Raši Vukomanoviću, jednom od doajena Amaterskog pozorišta „Janko Veselinović“. Igrao je skoro sve tipove ličnosti – seoske pijanice i domaćine, oficire, intelektualce, slavne pisce, vojskovođe… I krajnje različite karaktere: zle, hrabre, umne, veseljake, emotivce… I sve podjednako dobro! Licem i glasom, po mnogima, bio je glumac klasične drame. U dugogodišnjoj glumačkoj karijeri u Bogatiću i jedno vreme u Vukovaru, gde je ostao posle služenja vojnog roka, ostvario je nebrojene uloge za koje je često nagrađivan, a od publike uvek prihvaćen i podržavan

Počeo je da glumi još u Gimnaziji u Šapcu 1951. godine, a u Amatersko pozorište u Bogatiću došao je samo tri godine nakon osnivanja. Debitovao je u predstavi „Ugašeno ognjište“ u režiji Milivoja Martinovića. Bio je Stojan u „Koštani“, Simon u „Divljem mesu“, Stanko pa kasnije Deva u „Hajduk Stanku“, poručnik u „Ognjištu“…

– Počeci u našem amaterskom pozorištu su za mene nezaboravni. Zajedno smo radili scenografiju, kostime pozajmljivali od naroda, dovijali se. A najlepša od svega su gostovanja i putovanja, tada je bilo takvih dogodovština da bi se i knjiga mogla napisati – govorio je Raša za života.

Duhovit u skoro svakoj prilici znao je da ispriča zanimljivu priču.

– Kada sam igrao hajduk Stanka bio sam strašno mršav, samo 56 kilograma. I, posle predstave u Glušcima, prilazi meni Mašan Brkić i kaže: „Ama, čoveče, ti nisi ni nalik na hajduka tako mršav i slab, a kad progovoriš – kao kuća si!“

Kada je glumio vojvodu Putnika na Mačkovom kamenu, prilazili su mu ljudi i govorili kako nisu videli sličnijeg Putnika.

– Jedan visoki oficir vojske prišao mi je tada, pozdravio se kako pristoji da se pozdravi jedan Radomir Putnik, i rekao: „Gospodine vojvodo, upravo sam primio raport sa Mačkovog kamena!

RAAVUK2 1 - I NJEGOV PORTRET JE NA DOMU KULTURE - RADOSAV RAŠA VUKOMANOVIĆ
Radosav Raša Vukomanović i Zvonko Berić (desno)
Martin i Rasa - I NJEGOV PORTRET JE NA DOMU KULTURE - RADOSAV RAŠA VUKOMANOVIĆ
Radosav Vukomanović i Milivoj Maritinović (desno)

rasa arhiva - I NJEGOV PORTRET JE NA DOMU KULTURE - RADOSAV RAŠA VUKOMANOVIĆ rasa arhiva1 - I NJEGOV PORTRET JE NA DOMU KULTURE - RADOSAV RAŠA VUKOMANOVIĆ

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.