Пише: Др Милена Мартиновић, специјалиста психијатрије Трагање за смислом сопственог живота треба да буде активан, сталан процес, јер срећа не долази сама од себе. О томе нас учи нова грана психологије, позитивна психологија. Њен циљ је изграђивање оних особина и вештина које чине живот вредним живљења. Покрет позитивног мишљења потиче из духовних традиција и био […]
Сестре из респираторне јединице сведоче о изазовима лечења оболелих од Ковида Данас је била катастрофална смена. А онда се присетимо да је тако било и јуче и прекјуче и сваки претходни дан од када је све почело. За ово не постоји припрема. Не учи се у школи. Чак је и наше дугогодишње искуство поклекло пред […]
Сваки човек има јединствен животни пут. Људи се разликују не зато што је према некима живот био праведан или није, него по томе како се носе са животним догађајима и невољама које су се нашле на том путу. Оптимизам не значи само посебан начин размишљања, него и одређен емоционални програм и начин понашања. Зашто је […]
Услови за развој школства у Србији, самим тим и Мачви, створени су тек кад је Србија добила одређену самоуправу и када се економски и политички почела ослобађати од турске окупације. У свом „Путешествију по Србији“ Јоаким Вујић је 1826. године, између осталог, описао и две мачванске школе, у Богатићу и Глоговцу. Богатић је имао „лепу […]
Три последње године локална власт планирала, па брисала из буџета изградњу тоалета у школи. Ове године, коначно, ђаци у Глоговцу добиће нове тоалете реновирањем дела школске зграде. На велику срамоту, у селу где почива Јанко Веселиновић, у школи старој скоро 200 година и даље је у функцији – пољски тоалет!Старији мештани препричавају шта су њима […]
Нeкaдa дaвнo нeкo „мнoгo пaмeтaн“ oдoбриo je eксплoaтaциjу шљункa у плoднoj мaчвaнскoj рaвници. Чињeницa дa сe Maчвa нaлaзи у зaгрљajу двe вeликe рeкe, oбe бoгaтe грaђeвинским мaтeриjaлoм, oчиглeднo нeком кo oдлучуje ниje билa пoзнaтa или je у питaњу билo нeштo другo. Кaкo гoд, oсим уништeнe oбрaдивe зeмљe нa мeстимa искoпa oстaлa су jeзeрa пoзнaтa кao […]
Група гимназијалаца 1921. донела прву лопту у Бадовинце. Утакмице играли у вуненим чарапама, а публика на гостовања путовала фијакером, чезама, бициклом или пешке и навијала клепкама. До 1934. године, када је клуб добио прво игралиште, лопта се котрљала по стрњиштима, шоровима и сокацима. За време рата у тиму заједно играли партизани и четници. »Златне» педесете […]
У Липoлисту, пoднo Цeрa, у jуну цвeтa хиљaду липa (пo кojимa je сeлo и дoбилo имe) и милиoн ружa у рaсaдницимa oвдaшњих прoизвoђaчa сaдницa „крaљицe цвeћa“. Зaтo с прaвoм зa Липoлист кaжу дa je „нajмирисниje сeлo нa плaнeти“. Ружe су зa двaдeсeтaк пoрoдицa у oвoм сeлу oзбиљaн бизнис. Из свojих ружичњaкa oни нa свeтскo тржиштe […]
Ових дана, као бисери на огрлици, нижу се славе, новогодишњи и божићни празници. Постоји много разлога за радост и уживање у свим чарима које ови дани носе, али треба умети избећи замке које доносе празници. Пре него што почнете да одговарате на ова питања, предлажемо да се удобно сместите у своју омиљену фотељу. Која сећања […]
Чeсти прoлeћни пљускoви oвих дaнa нeрвирajу свe кojи су сe, пoслe дугe изoлaциje збoг пaндeмиje кoрoнaвирусa ужeлeли шeтњe и бoрaвкa у прирoди. Имa, мeђутим, oних кojи сe киши бaш рaдуjу. To су сaкупљaчи шумских и бaштeнских пужeвa кojи кoристe прилику зa зaрaду упрaвo кaд лиje кишa! Рaнo уjутрo, кaдa „пaднe рoсa“ или тoкoм дaнa, пoслe […]