Naslovna promena frizure - ТАЈНЕ У КОСИ: Да ли променом боје косе жена подсвесно жели да промени и сексуалног партнера?
ЖИВОТ ИСТАКНУТО МОЗАИК

ТАЈНЕ У КОСИ: Да ли променом боје косе жена подсвесно жели да промени и сексуалног партнера?

ПИШЕ: НЕНАД ЈУРИШИЋ,
hair dresser, make up artist

После двадесет година каријере у служби лепоте, искуства (други кажу и стручности),  познавање психологије је постало неизбежан и битан моменат. Времена су постала модерна, клијентела све захтевнија. Естетски шовинизам је узео маха у свим сферама живота. баш тај стил живљења намеће како женама, тако и мушкарцима, обавезу да у сваком тренутку изгледају савршено. Почевши од друштва, послодавца итд.

Вратимо се психологији у служби лепоте. У тешком времену кад су просечном људском бићу недоступни већи луксузи, окрећемо се ка ономе што нам је мање-више свима доступно. У немогућности да мењамо било шта, најлакше је променити фризуру, поиграти се са стилом одевања, шминком…

У људској природи је то нешто да се допаднемо другима. Слажем се са променама, лично подржавам ве док то не превазиђе границу доброг укуса. Она чувена црта мазохизма коју сви ми имамо у себи најлакше се види када се углавном жене свете коси.

На пример: Плавуша са предивном косом преко ноћи постаје бринета или црнка. То нам шаље поруку да она у свом животу (љубавном или пословном, свеједно) није успела и тражи неку промену. Фројд је увек говорио да жена кад мења боју косе подсвесно жели да промени сексуалног партнера. Сада та теорија мало суровије звучи, али има логике.

Из мог искуства, све жене које су драстично ошишале своје предуге косе уствари нису могле исећи брачне окове! Ту долазимо до оне суштине и мазохизма којем смо склони у ситуацијама беса и немоћи.

Наметање трендова са Запада и њихово слепо праћење изазива општеприсутну појаву кризе идентитета. Бесомучна потреба да се изгледа као неко други.

Из искуства познајем случајеве много девојака, а нарочито младих, које су ми доносиле фотографије познатих певачица, глумица и старлета са захтевом да буду ошишане или нашминкане као оне. Дужност нас који радимо овај посао је да испоштујемо жеље. Али, нажалост, када то деси, добри резултати су јако ретки.

Ако су задовољне оне – фрустрација остаје нама! Јер, са естетског и уметничког аспекта, наме је то у најмању руку циркус. А ако не успемо у њиховом науму, онда оне на то гледају као да смо починили злочин.

Тешко је наћи, готово немогуће, баланс у таквим случајевима. Код кризе идентитета најсавршенији је естетски хирург!

Тешко је пронаћи равнотежу између жеља и могућности. Своје лице, своју косу, своје тело треба прихватити онаквим какви јесу. Чинити их још лепшим колико је могуће, а ту смо ми уметници да помогнемо. Свако је посебан на свој начин и зато треба бити оно што јеси. Неговати и душу и тело. Не светити се коси због унутрашњих немира. Пронаћи хармонију и мир у себи. Радити на сигурности и самоуверености. Неговати природни нарцизам. И аутоматски сте лепи. Јер, негде сам давно пронашао ово:“Ако лепота није удружена са умом, она делује животињски!“

А ми смо, пре свега – људи.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.