[bws_googleplusone display=“plusone,share“]
После „Мачвана из мог пера“ и „Светионика“, Љубиша Ђукић, новинар из Мачванског Метковића објавио је трећу књигу записа и репортажа. Текстови раније објављени у бројним новинама сабрани су у књигу „Вириз“, која је изашла из штампе ових дана.
Ђукићево стваралаштво је, пише у рецензији колега по перу Миомир Филиповић Фића „идилично сликање мачванског народа писаним речима… Људи о којима је реч у овом делу обележили су равницу, велику српску за сва времена. Траг о њиховом постојању и поступцима могао је да им подари неко Јанковог или Суреповог кова. Описивањем људи и обичаја, њиховог рада и стваралаштва до сфере уметности, Љубиша је потврдио да припада том кову, којег ваљда само мачванска равница рађа. Истини за вољу, не и у великом броју, али у Ђукићевом случају сасвим довољно да се уплете још један цвет у венац српске културне баштине“.
На 128 страна штампане су приче о људима, појавама, догађајима из нашег краја, у препознатљивом репортерском стилу. Књига је истовремено и сведок времена, запис који ће заувек сачувати од заборава људе, догађаје у којима су учествовали, дела која су била повод да се о њима пише, непоновљиве ситуације и догађаје… То наговешава и назив – Вириз и уводна прича о чаробном штапу који је био једина разонода деци док су на пашњацима чувала стоку и старој чобанској игри о којој се данас зна само из прича старијих.
На насловној страни штампана је слика др Слободана Бобана Берића „Чаробни напитак“, а на последњој „Ђурђевак“.
Књигу „Вириз“ издали су Удружење писаца „Јанко Веселиновић“ и Народна библиотека из Богатића. Штампана је у штампарији Cinco Copy у Шапцу, у тиражу 300 примерака.
Д.Г.