ЖЕНЕ НА СЕЛУ – Унапређење положаја путем медија (12)
Средом у Бадовинцима, четвртком и недељом у Богатићу, Славица Ерцеговчевић (56) из Клења је од раног јутра на свом „радном месту“ – на пијаци. На тезги – вага и посуде са сиром и кајмаком, свеже млеко у флашама. Устала је у пет сати, завршила део послова у кући и штали, села у аутомобил и ту је – на пијаци. Муштерије већ чекају. И тако пуних 30 година!
– Удала сам се пре 34 године, а на пијацама продајем пуних 30 година. Што овде зарадим попуни кућни буџет – прича Славица.
На осам хектара обрадиве земље домаћинство, у којем живи са супругом и сином, произведе довољно хране за стоку. Тове бикове за продају и увек имају краве о којима најчешће брине Славица.
– Раније смо имали осам крава, али смо смањили. Сада имамо четири краве и три јунице. Дневно добијем 100 литара млека и све сада прерађујем. Раније смо продавали млеко млекарама. У једној исто млеко има пет масних јединица, а у другој две, па ми као они подигли на 2,8. Нећу да дозволим да ме поткрадају, па већ неколико година, како смо смањили број крава све иде у сиреве – каже Славица.
Славица је мајстор за добар сир и зато нема проблема да га прода. Као девојка, док се није удала, учила је од мајке, а потом од свекрве. Млеко сири свакодневно пошто краве музе два пута дневно, ујутро и увече. И увек има свежег, квалитетног сира.
– Увек половину млека варим, а када увече помузем краве додајем половину хладног невареног млека и онда сирим. Лепши је сир када је део млека варен. Од вареног млека добијам и кајмак. Краве не хранимо концентратом и премиксима, па сир мирише само на млеко. Од мајке сам научила да справљам павлаку. Млеко треба да кисне два-три дана, па се павлака „скида“. Овде она не може да се прода, кажу да се прави од поквареног млека, па је спремам само за себе – открива Славица
Млади, стари, укајмачен, качкаваљ – сиреви су које Славица припрема и продаје. Квалитетом је освојила муштерије, па нема проблема са продајом. Признаје да није лако свкодневно цедити сиреве, а тако мора како се млеко не би укварило. Мало се, додаје, уморила од свега, али се плаши да би разочарала бројне купце који само због њеног сира долазе на пијац када би од овог посла „дигла руке“.
– У данима када не идем да продајем на пијаци, устајем око шест-пола седам. Радим свакодневне „женске“ послове по кући, у башти, док су син који је струковни ветеринар и супруг који је агроном задужени су за стоку и имање од осам хектара. Ћерка ради у Београду и помаже ми викендом када дође кући. Цео дан је испуњен – прича Славица.
Двориште породичне куће је уредила по свом укусу, са доста цвећа које негује. Лепш је, каже, од Бање Ковиљаче. У хладовини лозе ужива у тренуцима одмора са супругом, сином и блиским комшиницама које сврате на кафу и разговор.
Д.Г.
Фото: Мачва Пресс