Stranke Naslovna - ПАТРИЈАРХАЛНИ СТЕРЕОТИПИ У НАСЛЕЂИВАЊУ (НИ)СУ ДИСКРИМИНАЦИЈА ЖЕНА НА СЕЛУ
PROJEKTI ИСТАКНУТО ТРАКА

ПАТРИЈАРХАЛНИ СТЕРЕОТИПИ У НАСЛЕЂИВАЊУ (НИ)СУ ДИСКРИМИНАЦИЈА ЖЕНА НА СЕЛУ

ЖЕНЕ НА СЕЛУ  – Унапређење положаја путем медија (38

Жене некада нису биле питане нити су учествовале у одлучивању коме ће у наследство остати земља или кућа. Традиционални стереотипи су дубоко укорењени и данас  иако су друштвене околности другачије и жене саме одлучују. У највећем броју случајева оне се приликом оставинске расправе изјашњавају да им наследство на које имају право није потребно.

И док појединци патријархалне стереотипе да се женска деца одричу имовине у корист мушких наследника сматрају дискриминацијом, адвокат Радосав Шобић сматра да нема говора о дискриминацији, већ је реч о веома рационалном поступку.

– Одрицање женске деце од имовине која им по закону о наслеђивању припада је привидно одрицање. Сестра, на пример, на суду  може да каже да неће да узме свој део имовине од брата, али не мора да каже шта је све добила од свог оца. Ако би се до краја испоштовао закон по сваку цену, дошли бисмо до исцепканости поседа. Шта би било да су сестре оделиле своје од мог деде, па сестре мог оца од њега, па моја деца од мене, шта би остало од тог домаћинства. Треба посматрати животно, практично и рационално – каже Шобић.

Radosav Sobic 1000x1723 - ПАТРИЈАРХАЛНИ СТЕРЕОТИПИ У НАСЛЕЂИВАЊУ (НИ)СУ ДИСКРИМИНАЦИЈА ЖЕНА НА СЕЛУ
Радосав Шобић, адвокат

Он додаје да грађански закон треба да буде у складу са менталитетом и обичајима, те да не треба гледати са презиром на традицију да се имовина оставља мушком наследнику. Подсећа како је још у време „велике Југославије“ у Словенији ово питање било регулисано тако да се мушки члан породице проглашава за наследника, а ћеркама се исплаћивао  њихов део.

– У породицама у којима су добри односи, домаћин је у прошлости припремао ћерки пре удаје дукате и, како се у Мачви каже „спрему“. У принципу сваки родитељ се труди да збрине своју децу. У нормалним породичним односима отац ће се са децом договорити. У сваком случају је рачуница присутна. Отац ће рећи: кћери, знаш колико си нас коштала док си студирала, добила си то и то, даће јој новац можда да купи стан и неће доћи до ситуације да сестра од брата узима део имовине  – каже Шобић.

Иако су пред законом сва деца равноправна и сестре имају иста права у наслеђивању имовине, требало би, сматра Шобић, водити рачуна о очувању целовитости поседа, као што је, подсећа, ово питање решавано у Словенији. У противном, од лепог прадедовог имања праунуку ће остати мали део што није целисходно.

Он се у својој адвокатској пракси сусретао са различитим случајевима, па и када су сестре од брата делиле кућни плац.

– Традиција, васпитање и материјални моменат су фактори који опредељују жене да се позивају на закон и узимају или не узимају од брата свој део наследства. Има случајева када сестра не би узела део од брата и ако не би имала шта да једе, као и оних случајева  када се изјасни како и она има своју децу као што има брат, па зашто би оставила свој део који јој припада његовој деци – додаје Шобић.

Ако се пре деобе наследници не договоре и „на оловку“ поделе имовину и споразумеју, долази до нарушавања породичних односа. Браћа од тетака и ујака се омрзну јер је „проклета тетка узела земљу“. Прођу деценије док нова поколења не изгладе покидане фамилијарне и породичне везе.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић подсећа  да је дупло већи проценат жена које се одричу наследства у корист мушког наследника  и истиче сасвим супротне ставове од Шобићевих, који се заснивају на вишегодишњој успешној адвокатској пракси.

–  Као крајњи резултат имамо да се и у градовима некретнине углавном воде на мушкарце, а да се у селима  тек свако четврто пољопривредно газдинство води на жену. Правни оквир пружа адекватан ниво заштите у том смислу, међутим за бољи положај жена генерално,  па и оних које живе у сеоским срединама, неопходна је и промена обрасца понашања и културног миљеа, да би жене које живе на селу могле да користе права која им гарантују прописи Републике Србије – истакла је Јанковић.

Шобић тврди да све што је по закону не мора да значи да је и праведно.  Традиција и обичаји не производе дискриминицају, тврди категорично и закључује:

– Благо народу који држи до традиције – констатује Шобић.

Д.Г.

Пројекат суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања, ,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.