Poljoprivreda Naslovna 1210x620 - ПОЉОПРИВРЕДА  ВЕЧИТА "РАЗВОЈНА ШАНСА" - КАДА ЋЕ БИТИ ДРУГАЧИЈЕ ДА БИ МЛАДИ ОСТАЛИ НА СЕЛУ?
ИСТАКНУТО СИРОМАШНИ БОГАТАШИ ТРАКА

ПОЉОПРИВРЕДА ВЕЧИТА „РАЗВОЈНА ШАНСА“ – КАДА ЋЕ БИТИ ДРУГАЧИЈЕ ДА БИ МЛАДИ ОСТАЛИ НА СЕЛУ?

О пољопривреди у Мачви одувек говоре као и великој развојној шанси. На жалост скоро ништа се не чини да тако и буде. Уз већ традиционално занемаривање пољопривреде од стране државе, када и локална самоуправа не препозна своју развоју шансу, о овој приредној грани као ослонцу развоја тешко да се може говорити. С обзиром да се највећи број становника општине Богатић бави пољопривредом на својим поседима, у недовољној бризи и улагањима у унапређење пољопривреде препознати су и узроци економског сиромашења овог подручја што директно утиче и на одлив становништва.

Природни потенцијали, пре свега око 27.000 хектара обрадивог земљишта (према подацима Завода за статистику) нису сами по себи довољни. Чак и ако се природном богатству додају људски ресурси, односно вредни сељаци, то није довољно да би пољопривреда и заиста постала окосница привредног развоја.

На жалост, на селу је све више старих, док млади одлазе на школовање у град или заувек одлазе из села у покушају да реше егзистенцијалне проблеме.

Пољопривреда је у тешком стању, пре свега због неизвесности коју доноси. Она је неоправдано на маргинама осталих привредних грана. Нема рентабилне производње ни у ратарству, сточарству, повртарству и воћарству које је све више заступљено. Цене су катастрофалне, на пример цена малине је само у једном периоду од неколико година била добра па је могло да се заради, трешње и вишње ове године произвођачи нису ни брали, цене кукуруза, соје и пшеница су пале цене у односу на пре пет година. Није никакво чудо што млади људи одлазе и не проналазе интерес у пољопривреди – каже Милорад Ерцеговчевић.

Njiva psenica 960x720 - ПОЉОПРИВРЕДА  ВЕЧИТА "РАЗВОЈНА ШАНСА" - КАДА ЋЕ БИТИ ДРУГАЧИЈЕ ДА БИ МЛАДИ ОСТАЛИ НА СЕЛУ?
Нерентабилна производња у ратарству – поље засејано пшеницом

Има и оних, истина мали број младих који на селу виде перспективу. Милош Кокановић, Ненад Дамњановић, Никола Ковачевић, Иван Илић…. На жалост, њиховим путем креће мало младих, а њихова искуства која ћемо презентовати у наставку серијала „Сиромашни богаташи“ можда ће подстаћи поједине младе људе који су још у дилеми „отићи или остати“.

У наставку анализе указаћемо на утицај локалне самоуправе на развој пољопривреде.

Није довољно само желети и написати. Ако све остане „мртво слово на папиру”, онда се ни резултати не могу очекивати.

Тако је и са стратегијом локалног одрживог развоја општине од 2010-2020. године, на коју су многи заборавили. Још две године су преостале до престанка важења овог документа, а само летимичан поглед на стратешке циљеве и програме који су у области пољопривреде истакнути у овом документу и њихово упоређивање са стварним стањем, потврђују да је стратегија у овој области остала само списак лепих жеља.

Као један од стратешких циљева истакнуто је  успостављање финансијске и институционалне подршке за развој конкурентности пољопривредне производње и привлачење инвеститора у прерађивачкој индустрији на бази локалних ресурса.

Творци стратегије су визионарски и реално сагледали који би програми требало да се реализују. Извесне активности, које имају подршку у локалном буџету се реализују, али недостатак визије и иницијативе многе програме је оставио по страни.

Као један од програма предвиђена је Подршка даљем унапређењу постојећег фонда за развој пољопривреде општине Богатић односно Аграрном буџету.

Чињеница је да локална самоуправа субвенционише у потпуности камату на краткорочне кредите за набавку репроматеријала за пролећну сетву. И то су једине субвенције које пољопривредници могу да очекују из општинске касе. Без кредитне подршке је остала примарна пољопривредна производња у ратарству, сточарству и повртарству. Не издвајају се средства ни за побољшање расног састава стоке, за набавку нове механизације, пластеника, уређаја за наводњавање, кошнице, саднице… Поједине општине у окружењу имају такве програме.

Исто би се могло констатовати за програм унапређења услова и објеката за савремену пољопривредну производњу, подстицање увођења и примене европских стандарда, подстицаје за органску производњу хране.

Grad mala - ПОЉОПРИВРЕДА  ВЕЧИТА "РАЗВОЈНА ШАНСА" - КАДА ЋЕ БИТИ ДРУГАЧИЈЕ ДА БИ МЛАДИ ОСТАЛИ НА СЕЛУ?
Елементарне непогоде додатно отежавају пољопривредницима

Тек програм подршке и подстицања изградње прерађивачких капацитета заснованих на локалним ресурсима је преамбициозно конципиран. Није проблем у програму, већ што, на жалост, никаквих иницијатива нема осам година после усвајања стратегије. То довољно илуструје незаинтересованост за развој пољопривреде. Програмом је предвиђено стимулисање изградње сушара, хладњача,  откупних места, складишта, кланица, млекара, прераде воћа и поврћа. Уместо свега тога, општина Богатић је и даље само сировинско подручје из којег се неорганизовано продају сељачки производи, а само поједини, усамљени примери пољопривредних газдинстава који своје и производе које откупе продају у теглама и флашама остају то што јесу – пелцер за нове иницијативе.

Ни геотермална вода, као непресушни природни ресурс, није искоришћена у пољопривреди, што је, логично, предвиђено стратегијом. Овај ресурс је препознат као основни за развој пољопривреде и туризма. Стратегијом је јасно као приоритет наведено коришћење топле воде за пољопривредну производњу. Стимулације за пластеничку производњу, међутим, нису ни једним буџетом биле предвиђене.

Према одлуци о буџету, за програм „Пољопривреда и рурални развој” локална самоуправа је у 2018. години издвојила симболичних 18.091.000 динара. Највећи део је утрошен за субвенције камата за краткорочне кредите, исплату накнаде стрелцима противградне заштите и куповину противградних ракета.

Ни у 2019. години пољопривреда није имала значајну подршку. У буџету је за ову намену планирано 19.400.000 динара.  

Glogovac Ambulanta 1 960x720 - ПОЉОПРИВРЕДА  ВЕЧИТА "РАЗВОЈНА ШАНСА" - КАДА ЋЕ БИТИ ДРУГАЧИЈЕ ДА БИ МЛАДИ ОСТАЛИ НА СЕЛУ?
Некада успешна Земљорадничка задруга у Глоговцу

Препуштени да се сами сналазе на тржишту, пољопривредници од ове године имају још једну погодност – да о трошку државе, преко локалног буџета, осигурају своје усеве.

Али, и даље остаје горак укус што су од „старих“ земљорадничких задруга транзицију „преживеле“ свега две и након оснивања пет нових специјализованих задруга сада их на подручју општине ради свега седам.

Остали су већи, „горући“ проблеми – стара механизација, неизвестан пласман пољопривредних производа, смањене државне субвенције и, као увек, периодично ниске откупне цене, због чега се драстично смањује производња (нарочито у сточарству).

Последњи пут сточари су се опекли овог лета када је због застоја у извозу јунећег меса у Турску, који је помпезно најављиван па отказан, велики број сточара претрпео немерљиву штету.

– У мajу je сa прeдстaвницимa Mинистaрствa дoгoвoрeнo дa сe спрoвeдe интeрвeнтни oткуп тaкo штo ћe стoчaри зa jунaд oдмaх прeузeти мeркaнтилни кукуруз из рoбних рeзeрви. Meђутим, пoслe тoгa умeстo интeрвeнтнoг oткупa пoнуђeнa je нaтурaлнa рaзмeнa у нeпoвoљниjeм пaритeту, 15,3 килoгрaмa кукурузa зa килoгрaм jунeтинe и тo тaкo дa стoчaри сaми прoдajу jунaд кaкo сe снaђу, a дa кукуруз прeузму уз мeницу или хипoтeку. Taкo су Mинистaрствo пoљoприврeдe и Рoбнe рeзeрвe прeвaрили стoчaрe, пoтпoмaжући узвoзнички лoби и клaничaрe кojи су збoг вeликe пoнудe oбoрили oткупну цeну сa 2,20 нa 1,80 eурa, пa и вишe и уцeњивaли их дугим рoкoвимa исплaтe – кaжe Злaтaн Ђурић, прeдсeдник Униje пoљoприврeдникa Срeмскa Mитрoвицa.

Malisa na sajmu1 540x720 - ПОЉОПРИВРЕДА  ВЕЧИТА "РАЗВОЈНА ШАНСА" - КАДА ЋЕ БИТИ ДРУГАЧИЈЕ ДА БИ МЛАДИ ОСТАЛИ НА СЕЛУ?
Сточари претрпели велику штету због пада откупних цена

Нaвoдe кaкo утицajнe oргaнизaциje и пojeдинци вишe брину o интeрeсимa увoзникa и испуњaвajу дирeктивe из Eврoпскe униje, чимe сe уништaвa дoмaћe тржиштe и стoчaри дoвoдe у свe нeпoвoљниjи пoлoжaj. Пoдсeћajући  кaкo прoшлe гoдинe ниje испуњeнa извoзнa квoтa oд 7000 тoнa, кoликo je мoглo дa сe прoдa у Tурскoj, изрaжaвajу сумњу дa ћe дo крaja гoдинe извoз бити нaстaвљeн.

– Слушajући oбeћaњa o извoзу вeлики брoj стoчaрa je пoвeћao брoj грлa у тoву. Пoштo су прeвaрeни, извoзa нeмa и нaкoн штo су били примoрaни дa jунaд прoдajу испoд цeнe, мнoги су сe пoкoлeбaли oкo дaљeг пoслa. Нajвeћe злo je штo je мeђу фaрмeримa дoстa млaдих људи, oд кojих je пoлoвинa вeћ oдустaлa oд дaљeг тoвa – дoдaje Ђурић.

Управо ти млади људи који су насамарени требало би да остану на селу. Поруке које им се шаљу усмеравају их да из села оду.

Д.Г., С.Г., М.М.

Фотографије: Архива Мачва Прес/Д.Г., У.Т., Л.Г., М.И./

Пројекат суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарство културе и информисања: ,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.