Danijela Gacic Naslovna 1210x642 - УМОРНА, АЛИ СРЕЋНА НА СОПСТВЕНОМ ПОЉОПРИВРЕДНОМ ГАЗДИНСТВУ
ИСТАКНУТО СИРОМАШНИ БОГАТАШИ ТРАКА

УМОРНА, АЛИ СРЕЋНА НА СОПСТВЕНОМ ПОЉОПРИВРЕДНОМ ГАЗДИНСТВУ

Данијела Гачић je oдрасла у пољопривредном домаћинству и још као девојчица научила и обављала скоро све послове у „сељачкој кући“ – од сејања, садње, окопавања, до припреме зимнице и прераде свега што је родило. Напустила је посао трговца после 18 година радног стажа и потпуно се посветила сопственом пољопривредном газдинству на којем ради од јутра до мрака и никада, каже, није уморна. За велики труд и квалитет производа који настају у „Гачића магази“, Данијела, супруг Зоран и свекрва Милосава до сада су више пута награђивани на бројним сајмовима, па и Пољопривредном сајму у Новом Саду.

Док је била запослена будила се у свитање. Од када је пре три године ставила тачку на рад код приватника и постала „свој газда“ опет устаје са првим кукурикањем петлова. Иако на сопственом пољопривредном газдинству нема радног времена.

– Сада се кајем што раније нисам напустила посао код послодавца. Не само зато што си за приватника само број, што немаш име и презиме, што ће закинути на радном времену или заради. Стално у страху. На свом газдинству немам радно време, ако сам нешто погрешила то исправим, могу да се одморим када хоћу, да попијем кафу и да ми нико не мери време, да се на дворишту поиграм са унуком Николином. Нема психичке напетости, са више елана се ради кад знаш да радиш за себе. Нема шефа, питања, потпитања, а свекрва Милосава, супруг Зоран и ја се лако договоримо око свега. Искрено, на свом газдинству више радим и више зарађујем  – каже Данијела.

Danijela Deda Perina kruska - УМОРНА, АЛИ СРЕЋНА НА СОПСТВЕНОМ ПОЉОПРИВРЕДНОМ ГАЗДИНСТВУ
Данијела Гачић

У двадесетој години се удала за Зорана, са којим је из велике љубави и срећног брака  у својој двадесетпрвој родила ћерку Кристину. Осамнаест година, колико је радила код више послодаваца, иако су поједини били коректни, у свом сећању  једноставно је – избрисала. На неки начин, каже, из ове перспективе сматра да су то „изгубљене године“.

– Наше газдинство није велико. Окућница је површине нешто више од пола хектара, али је ту засађено више од 300 садница различитог воћа. Посла има целе године, од фебруара када се орезују, подижу и окопавају малине, па до касне јесени и зиме када печемо ракију од дуња и кивија. У почетку, док сам ја радила, прерађивали смо само сопствено воће. Супруг и свекрва су највише радили, а ја сам помагала пре или после одрађене смене на послу – прича Данијела.

Временом је „Гачића магаза“  понудом квалитетних производа почела да се шири, осваја тржиште и стиче сталне купце. Сирупи од вишње, малине, коприве, зове, ликери, двадесетак врста ракија, слатка, џемови, ајвар – и још десетине слатких и сланих производа припремају се са  љубављу, на природан начин, без хемијских додатака.

Danijela i Zoran - УМОРНА, АЛИ СРЕЋНА НА СОПСТВЕНОМ ПОЉОПРИВРЕДНОМ ГАЗДИНСТВУ
На једном од сајмова са супругом Зораном

За кратко време асортиман производа се вишеструко увећао,  па у магациону скоро да нема довољно места за више од 80 врста различитих производа, од ракија и ликера до зимнице и преко 2000 флаша и тегли!

– Велики је посао све то прерадити. За ајвар испечемо и до 5 тона паприке. Набавили смо машину за вађење коштица из воћа и мало олакшали неке послове, али опет кроз руке мора све да прође. Посла стално има и због тога не волим да планирам шта ћу, као, сутрадан радити. Битно је да се уради оно што не може да чека. Тако радим шта пожелим – мало печем и љуштим паприке, после одем да промешам комину од крушке, затим филтрирам ракију. Све без оптерећења. Прошле године сам још ишла да помажем  Зорану у пословима око казана када је ишао да услужно пече ракију  – наставља.

Danijela pece rakiju - УМОРНА, АЛИ СРЕЋНА НА СОПСТВЕНОМ ПОЉОПРИВРЕДНОМ ГАЗДИНСТВУ
Помаже и у обављању „мушких“ послова

Ова вредна жена одмара само када – ради, када са супругом Зораном или сама отпутује на неки од сајмова широм Србије и региона где продаје своје производе.

На крају, опет о послу – желела би да супруг Зоран „истера“ до краја своју идеју о отварању дестилерије. Награда Новосадског сајма за најбољу ракију, „Деда Перину крушку“, створила је обавезу да се производња ракије узобиљи до краја.

Поручује да никада више не би тражила посао. Сопствено газдинство и препознатљива „Гачића магаза“ су убудуће једино чему ће да се посвети. Бројних послова  и напорног рада се не плаши. Када је свекрва Милосава „опомене“  да се мало поштеди и причува, само одмахне руком и започне нови посао.

М.М. – С.Г. Фото: Д.Г.

Пројекат суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарство културе и информисања: ,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.