Професор књижевности Петар Љ. Берић, дугогодишњи истакнути радник у култури, преминуо је после дуже болести у 86. години 23. јула, а сахрањен 24. јула на гробљу у Богатићу.
Петар Берић је рођен 1937. године у Богатићу где је завршио основну школу, после које је завршио Вишу мешовиту гимназију у Шапцу. Студије књижевности похађао је, а затим дипломирао на Филозофском факултету у Новом Саду.
По завршетку студија најпре је неколико година радио у Скупштини општине Богатић, потом као средњошколски професор и руководилац Народног универзитета, а као директор Културно-образовног центра од 1977. до 2001. године оставио је неизбрисив траг у културној делатности општине Богатић и на ширим просторима.
Као руководилац Културно-образовног центра својим прегалаштвом допринео је развоју и унапређењу библиотечке делатности, позоришног и културно-уметничког аматеризма, ликовне уметности, неговању традиције очувањем комплекса Етно-парка у Совљаку, као и организацијом „Хајдучких вечери“ које су у то време биле међу највећим туристичким манифестацијама у Србији.
Био је велики визионар, истицао се богатством идеја које је успешно реализовао, а поједине и данас „живе“.
Основао је Фолклорни ансамбл „Ђидо“ и врло брзо младе фолклористе повео на међународне турнеје по Европи.
Са Милићем Станковићем и Драганом Ђуричићем основао је Ликовну колонију у Совљаку.
Био је иницијатор покретања петнаестодневног листа „Мачванске новине“ који је излазио четири године.
Објављивао је текстове у дневним листовима и часопису Провинција.
Бавио се успешно и књижевним стваралаштвом.
Прво своје литерарно дело – роман Сјај летњег дана објавио је 2006. године.
Коаутор је (са Драганом Јосиповићем) историјско-документарне књиге Мачвани у Балканским ратовима и Првом светском рату (1912-1918) 1 и 2 објављене 2011. и 2014. године.
2016. године је приредио антологију Мачванска поезија и антологију Мачвански прозни писци 2017. године (са Драганом Јосиповићем).
Д.Г.