Ukusi i arome tradicije i prirode
U Poljoprivrednom gazdinstvu „Gačić“ za tržište spremno više od dve hiljade tegli i flaša slatkih i slanih proizvoda pripremljenih na tradicionalan način. Kvalitet, aroma i ukus proizvoda robne marke „Gačića magaza“ već su prepoznatljivi na tržištu i nagrađivani na sajmovima
Na tridesetak ari okućnice Zoran Gačić (41) iz Bogatića uzgaja voće: od jabuka, maline, krušaka, do ribizle, ogrozda, aronije… Tu je našao mir i meru svog zadovoljstva, uživajući u poslu koji voli. U kratkom vremenu je lansirao robnu marku „Gačića magaza“ koja obuhvata široku lepezu zdravih domaćih proizvoda. Više od dve hiljade tegli i flaša uredno su poređane na policama i spremni za tržište. Skoro sve je proizvedeno po domaćim receptima, od voća ubranog u sopstvenom voćnjaku ili sakupljenog u prirodi. Samo za proizvodnju rakije voće kupuje na tržištu.
– Radio sam kod jedanaest poslodavaca u poslednjih dvadeset godina. Odlučio sam da registrujem poljoprivredno gazdinstvo i više ne zavisim od plate koju će mi gazda udeliti. Tim pre što sam uz dedu koji se pedesetih godina bavio voćarstvom zavoleo ovaj posao i dosta naučio – počinje priču Zoran.
Sve što rodi u malom voćnjaku Gačići prerade po starim receptima. Za to su zadužene Zoranova majka Milosava i supruga Danijela. Njih dve su u velikom poslu od juna do kraja jeseni. Kako koje voće zri, u magacinu se na police ređaju pune pune tegle sa džemom, slatkim, flaše sirupa, likera…
– Ove godine smo proizveli 29 vrsta različitih proizvoda, sušili smo bobičasto voće, proizveli šest vrsta likera i osam vrsta domaće rakije. Sve je prirodno. Sokovi i sirupi, koji se najviše traže, sadrže čisto voće, proizvedeni su prirodnim vrenjem, bez kuvanja. Asortimanu slatkih proizvoda dodali smo i neke slane, ajvar i kornišone – dodaje Gačić.
Tek kada se probaju proizvodi „Gačića magaze“ postaje jasno u čemu je prednost domaćih proizvoda. Kvalitet, ukus, aroma – neuporedivi su sa industrijskim proizvodima koje kupujemo u prodavnici. Isto bi se moglo reći i za domaće rakije, Gačićev specijalitet kojem u budućnosti planira da se više posvetiti.
– Proizveo sam osam vrsta rakija, od džanarike, jabuke, šljive, kruške, kajsije, dunje, a prvi put i domaću rakiju od trnjina koja je na Sajmu etno hrane i pića bila prava ekskluziva. Svi koji su je probali rekli su da takav ukus i aromu nisu u životu osetili.
Gačić ističe da bi, kada bi dobio državnu podršku, registrovao sopstvenu destileriju i sa kvalitetom domaćih rakija kakve je dosad proizvodio sigurno bi našao mesto na inostranom tržištu.
– U našoj kući se oduvek pekla rakija, iako je niko nije pio. Osim tradicije, tehnologija kojom se proizvodi rakija bez metil-alkohola, put je do sigurnog tržišta. Istina, ima dosta i rada. Svaka dunja, na primer, prošla je kroz moju ruku jer sam na alatu koji sam napravio odstranjivao tvrde delove i semenke. Tako i kod šljive i džanarike. Bitni su i temperatura i vreme vrenja – dodaje Gačić.
Posebnu pažnju od samog početka ove porodične proizvodnje poklanja se ambalaži. Tegle i flaše nabavlja direktno od proizvođača, a na svakoj pripremljenoj za tržište je i prepoznatljiva etiketa, pa specijalni čep. Činjenica je da ambalaža prodaje proizvod, ali u slučaju proizvoda iz „Gačića magaze“ to može biti značajno samo za prvu kupovinu. Kod svake sledeće presuđuje kvalitet. Po tome je Poljoprivredno gazdinstvo „Gačić“ već prepoznatljivo na tržištu, a počele su da pristižu i prve nagrade sa sajmova i festivala. Prošle godine na Sajmu etno hrane i pića u Beogradu kupinovo vino nagrađeno je diplomom „Robna marka iz Srbije“, a šljivovicu je na „Rakijadi“ u Šapcu Gačić dobila Srebrnu plaketu.
Trideset ari kao dva hektara
– Mnoge domaćice radije kupuju gotove proizvode, nego da ih same pripremaju – kaže Gačić. – Kada me na sajmu pitaju kako tegla džema od malina košta 300 dinara, kada je kilogram malina 240 dinara, ja im odgovorim da sam preradio svoje maline i da je u tome računica. Uopšte, voćarstvo je veoma isplativa proizvodnja i dobro bi bilo kada bi naši proizvođači promenili stare navike i pored pšenica i kukuruza zasadili što više voćnjaka. U voćarstvu se ulaže samo prve godine, za sadni materijal i zalivni sistem. Posle toga nema materijalnih ulaganja, osim rada, a kada se prodaje gotov proizvod, a ne sirovina, i sa malog zasada zarada ne izostaje. Zato su mojih trideset ari kao nečija dva hektara – dodaje napominjući da je zahvalan Poljoprvredno-stručnoj službi iz Šapca na besplatnim savetima „u svakom trenutku“.