Крупне, црвене, сочне и слатке трешње из воћњака Драгице Радоњић већ су стигле до Русије! На њиви површине 70 ари засадила је 500 стабала различитих сорти и зрења, па ће слатка берба трајати све до краја јуна.
Док са зелених грана пажљиво бере трешње и то све са петељком јер тако траже странци, Драгица не крије задовољство. Што због лепоте – зеленила и савијених младица окићених крупним црвеним плодовима, што због зараде.
– Када сам дочекала да трешње почну да рађају, дефинитивно од това свиња дижем руке. Ово овде је неописива лепота. Могле су, додуше и боље да роде, да није било мраза, ветра и обилних киша. Гране би се поломиле од рода, али и оваком, са просечних десет килограма по стаблу биће добро – прича Драгица.
Скоро свака трешња је исте величине, ретко која је лакша од десет грама. Понека је напукла од последњих киша, али купци кажу да су екстра квалитета у сваком погледу.
– За продају пребирамо здраве и неоштећене плодове и пакујемо у гајбице, све са петељком. Док стигне до Русија ништа се не промене јер су здраве и једре. О укусу и сласти је сувишно и говорити. Купци је узимају у прву класу као изванредно квалитетну – додаје.
Драгица се определила за воћарску производњу након што је остала без у друштвеној фирми у којој је радила канцеларијски посао. Сељачко је дете, воли природу, послове на њиви и у воћњаку, али због посла никад није имала времена да се њима довољно посвети. Сада је у свом воћњаку, међу стаблима трешања и крушака (на 70 ари прошле године засађеним) испуњена и задовољна.
– У почетку сам се и ја двоумила око улагања у воћарску производњу. Није баш свеједно посадити младе саднице па чекати најмање три године да почну да рађају. Поједини су ме одвраћали, али сад ми је драго што их нисам послушала. Има доста посла током целе године, улаже се доста пара за саднице, негу током целе године и брање у сезони. Али, исплати се. И пуно је лепше него гајити стоку. Ваљда и стабла осећају моју велику љубав према овом рајском воћу, па су овако крупне, сочне и слатке и немамо проблем да их продамо – каже Драгица.
Воћњак се налази у дну дворишта, па Драгица више пута дневно прошета између редова. Прва „визита“ је одмах након устајања, пре прве кафе и цигарете. Обиђе воћњак „уздуж и попреко“, провери где је слетао и кљуцао чворак (и они обожавају зреле трешње), а онда дочекује бераче.
– Сада беремо сорту Early Lory, која је прва сазрела. Остале четири стижу за брање у наредних месец дана. Неки плодови су тек зарудели, а неки потпуно зелени и још се наливају. Брање са петељкама је споро и није лако. За шест-седам сати може да се набере мало, око 40 килограма јер ова сорта мора да се пребира пошто нису све једнако зреле – објашњава домаћица.
Са 500 стабала најмање пет тона квалитетних плодова завршиће на тржишту Русије. Кад се берба оконча, онда супруг Милош преузима главну реч у воћњаку. Током лета обавезно мора да се наводњава, плеви, штити од болести и штеточина. У том периоду стабло се формира за наредно пролеће и за нову родну годину. Зато у воћњак често долази пољопривредни стручњак, мада је Милош на семинарима, кроз размену искустава са другим воћарима, као и из литературе па и интеренета.
Доста домаћинстава у Мачви се окреће воћарству. Сваке године ничу десетине нових засада малине, купине, јабуке, крушке, а последњих пет година трешња је најпопуларнија. Цена килограма је 220 динара, некад и цела два евра. Дупло више него што кошта килограм живе мере товљених свиња, па ето и просте рачунице!
Д.Грујић