Crna Bara naslovna depopulacija - Депопулација села: Између два пописа «нестали» Клење и Метковић
ИСТАКНУТО МОЗАИК

Депопулација села: Између два пописа «нестали» Клење и Метковић

Још пред крај прошлог века социолози су указивали на депопулацију села, као један од већих проблема села, али и друштва у целини. Истина, упирући прстом на пасивније крајеве, са већинским старим становништвом, али упозорења да ће и у крајевима за које се може рећи да су богата, који гравитирају градовима и који нису удаљени од главних комуникација и индустријских центара, у врло блиској будућности бити доста празних кућа, као да нико није озбиљно схватао.
Последњи попис 2011. године, међутим, драматично је потврдио црне слутње. Село нестаје, а становништво у њему је све старије, па се пропадање чини незауставим.
Општина Богатић би, по овим критеријумима, могла да буде само пример, али узор – никако. Упоредни статистички подаци, од 1948. године до последњег пописа, показују констатно смањење броја становника. Из табеле се јасно види да је суноврат села у последње две деценије знатно бржи него раније. Док се тада у деценији између пописа број становника на подручју општине смањивао за око хиљаду, од 1991. до 2002. пописано је скоро 1500 душа мање, а од 2002. до 2011. чак 4107! Цело једно осредње село! Дакле, 2002. године на подручју општине је живело 32990, а 2011. године 28883 људи.

tabela stanovnistvo - Депопулација села: Између два пописа «нестали» Клење и Метковић
Табела: Упоредни подаци о броју становника у општини Богатић и селима 1948-2011 (Извор: Завод за статистику)

Где је нестало скоро девет посто становништва?
По аналитичарима, миграције су највише утицале да у селима живи мање људи. Економска ситуација, отежана пропадањем због (сада је јасно погрешне) приватизације друштвених предузећа, па онда одлив младих због школовања (очито и остају тамо где су стекли дипломе) убедљиво су највише утицали на смањење броја становника. С тим у вези је, можда подједнако битан све лошији положај пољопривреде. Уосталом, два велика друштвена предузећа – Млинска индустрија «Лала Станковић» и «Оглед» били су ослоњени на пољопривреду.
– По економској снази општине Богатић у то време, када су уз Млинску индустрију, «Оглед», радиле земљорадничке задруге у свим селима, затим производни погони «Пластике», «Првог маја», Штампарије, нико не би прогнозирао заостајање које нас је стигло. Колико је само радника радило у области услуга, ТП «Мачва» је продајним објектима покривало целу општину. Познато је да је пре враћања друштвеног земљишта под заливним системом било око 800 хектара најквалитетније земље. Уосталом, довољно је било у три сата видети реку радника који се враћају са посла да буде јасно колики развојни потенцијал је општина имала – подсећа стари привредник из тог периода.
Другачији концепт економије на евиденцију службе за запошљавање послао је стотине радника некадашњих друштвених предузећа, а пољопривреда је и даље у запећку па и данашњи функционери нерадо говоре како је општина Богатић пољопривредни крај и како се становништво углавном бави пољопривредом.
У селима је све мање младих руку и све више празних кућа и запарложених њива. Ко ће орати њиве, ко ће сејати и жети? /В.Ј./

Насловна фотографија: Црна Бара (снимио И. Радоњић)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.