[bws_googleplusone]
Сељак нема слободног дана ни времена за одмор, све док на њиви не заврши све послове. Брише северац са Дрине и Саве, на њивама севају ножеви и лете главице купуса, а Бановим Пољем „шпартају“ трактори са приколицама пуним зелених главица.
У најпознатијем повртарском селу у Мачви, где вредни сељаци чим прославе Божић улазе у расаднике, а потом наредна три годишња доба проведу на њивама разно поврће, не мору га измере колико су робе произвели и продали ове године.
После паприке и парадајза, чија сезона је давно завршена, са њива се „скида“ купус.
Иако је недеља, домаћин Радован Добошаревић је окупио шест радника. Већ трећи дан секу купус, потом товаре у тракторске приколице и чекају да дођу купци из Лознице.
– Задовољан сам, биће око 2,5 вагона купуса на педесет ари. Већ је у последња три-четири дана убрано око два вагона. Настављамо сутра, ваљда ће време дозволити да све исечемо, док не падне снег – каже Радован Добошаревић Цицин.
Килограм купуса се продаје по десет динара. Боље цене неће бити, може само, не дај Боже, да падне, па да они чији купус касни бољу рачуницу нађу у заоравању. „Потомак“ је сазрео и право је време да сече и кисели за зиму.
– Нема више шта да се чека. Ово је време за купус, а ко те пита што је хладно, што дува ветар, а у њиви блато до колена – прича Радован, у краткој паузи пред продавницом Дејана Добошаревића.
Д.Г.