Психијатријска болница у Удинама је затворена 1999. године, а отворен је Центар за ментално здравље.
„Који је то прави психијатријски/свеобухватни приступ и начин који ће особама са менталним сметњама омогућити да живе боље и квалитетније?“
Ово питање често себи постављамо сви ми који пружамо помоћ онима које душа боли. Одговор сам очекивала (и добила) приликом студијске посете Италији, а као психијатра посебно ме интересовало како ради Центар за ментално здравље у Удинама.
Зграда у којој се налази Центар за ментално здравље је у парку Сант Освалдо, али се архитектонски разликује од павиљона психијатријске болнице. Саграђена је 1971. године, после доношења закона (1968.) који предвиђа постојање постојање психијатријских болница, али и отварање Центара за менталну хигијену. У то време у Центру су биле смештене психијатријске амбуланте у које су пацијенти долазили на прегледе и лечење. Нису биле предвиђене кућне посете, тако да су пацијенти сами долазили на контролне прегледе, али и у случајевима када се погоршало њихово психичко стање. Психијатријска болница у Удинама је коначно затворена 1999. године, а отворен је овај Центар за ментално здравље. Подсетимо, све ове промене у Трсту су почеле двадесет година раније, иако је раздаљина од Трста до Удина само седамнаест километара.
– Важно је истаћи да све промене које се дешавају у свим областима, па и у области здравственог система не могу да се десе преко ноћи и без законске, политичке и финансијске подршке. Иновативни психијатри у Трсту са др Франком Базаљом на челу имали су срећу да их помогну иновативни политичари, па је процес деинституционализације завршен много раније – рекла је Giovana Del Giudice, специјалиста психијатрије из Трста.
На затварање психијатријске болнце у Удинама је утицало то што је тадашња министарка здравља донела декрет о укидању финансијске подршке свим психијатријским болницама у Италији. Средства за одржавање психијатријске болнице су реинвестирана за покретање служби за заштиту менталног здравља у заједници, од којих су посебан значај имали Центри за ментално здравље.
Активности у Центру за ментално здравље
Центар у Удинама припада служби здравствене заштите и ради 24 часа дневно. Осим психијатара, медицинских сестара и техничара овде раде и социјални радници, психолози, едукатори (дефектолози), као и административно особље. Има укупно 35 запослених и покрива територију од 69000 становника.
У току целог дана и ноћи увек је неко од особља присутан да пружи потребну помоћ пацијентима. У самом Центру се обављају редовни контролни прегледи и пружа помоћ пацијентима у кризи. Стручно особље је стално уз особе којима је психичко стање погоршано. Они могу могу да бораве у Центру и неколико дана, све док се њихово стање не стабилизује. За смештај су предвиђене четири собе у којима има осам кревета. Пацијенти су под сталним стручним надзором, врата на свим собама су отворена, само се ноћу затварају.
У истој згради су четири канцеларије у којима ради пет психијатара, психолози, социјални радници и дефектолози. У канцеларијама се обављају индивидуални разговори са пацијентима, врши корекција терапије и праве индивидуални планови лечења и рехабилитације.
У оквиру Центра је Дневна болница за пацијенте који се не осећају психички добро и потребна им је стручна помоћ подршка преко дана. У склоу Центра се налази и апoтека у којој се издају лекови и уколико је потребно дели терапија под надзором. Корисници услуга Дневне болнице и Дневног боравка у мензи могу да се хране, у сали могу да гледају телевизију и друже се. За примарни ниво рехабилитације предвиђен је Дневни боравак у самом Центру, где се спроводе одређене активности (креативне радионице, читаонице…)
Свакодневно се обављају и телефонски разговори. Доста људи зове од куће, како корисници, тако и чланови њихових породица, углавном због савета, терапије или посла. Често зову и особе које нису корисници. Они траже савет и интересују се за термине разговора.
Активности изван Центра за ментално здравље
Мултипрофесионални тим Центра обавља кућне посете да би тако дали подршку и пружили помоћ корисницима и и члановима њихових породица. Често се дешава да су социјални радници први који долазе у контакт са пацијентима на терену, они су посебно обучени за тај вид комуникације.
Такође, одржавају се везе са осталим службама у заједници. Центар за менталн здравље у Удинама сарађује са Дневним боравком „Communita Nuove“, са удружењима Конзорцијума COSM и користи услуге становања уз подршку у становима који су у самом парку, али и у граду.
Великом броју корисника, када прођу први ниво рехабилитације, тим Цента за ментално здравље предлаже коришћење услуга Дневног боравка Comunita Nove ради спровођења активности које се тичу социјализације, али и стицања вештеина неопходних за свакодневно функционисање. Пре самог укључивања корисника у Дневни боравак здравствени радници Центра представљају кориснике тиму Дневног боравка. Они онда дефинишу заједно индивидуални план услуга и активнсоти, интервал долазака. Врши се стални мониторинг и евелуација индивидуалног плана и психичког стања сваког корисника.
Реализује се и радно укључивање корисника у удружења. На тај начин корисници раде и плаћени су за свој рад. Такође, спроводе се и активности које су рехабилитационог карактера: спортско-рекреативне активности, излети…Корисници посећују књижевне и сликарске промоције у парку Сант Освалдо.
Центар за ментално здравље сарађује и са другим службама здравствене заштите. Наиме, психијатријски пацијенти могу да имају и друге здравствне проблеме, да оболе од телесних болести, па су неопходни прегледи и других специјалиста. Често се догађа да психијатријска служба повезује више служби. Врло је важна сарадња са породичним лекарима. У оквиру Регионалне болнице постоји и Одељење за дијагнозу и лечење психијатријских пацијената, где се они упућују када постоје индикације за хоспитализацију. У тим ситуацијама важна је служба хитне медицинске помоћи која пацијенте благовремено и на адекватан начин одводи на болничко лечење, некада и уз асистенцију полиције.
Социјални рдници Центра одржавају контакте са другим службама социјалне зштите ради остваривања права корисника из домена социјалне заштите (решења о инвалидитету, старатељству…). Они, такође, учествују у активирању фондова за запошљавање и становање. Често се дешава да социјални радници буду прве особе које пацијент сретне када је у кризи.
Центар за ментално здравље сарађује и са другим службама у заједници (полиција, затвор, ватрогасна служба). Посебно је поребно истаћи значај превентивних активности и активности за унапређење менталног здравља које се обављају у школама, као и кампање против стигматизације душевно оболелих особа које реализују стручњаци за ментално здравље у сарадњи са медијима.
Организација система заштите менталног здравља у Италији
Врховни део система за заштиту менталног здравља у Италији је Одељење за ментално здравље које је регионална здравствена организација и одређена је националним законодавним оквиром.
Постоји Национални закон који одређује значај и улогу Одељења за ментално здравље, значај и улогу Одељења за дијагностику и лечење при општим болницама, као и место центара за ментално здравље и служби за рехабилитацију.
У здравственом систему секундарног нивоа централно место немају болнице, већ центри за ментално здравље.
Путем центара за ментално здравље се остварују основни принципи заштите меналног здравља: отвореност и поштовање подручја (људи увек мову да добију психијатријску услугу), приступачност (пацијент увек може да дође без упута у току дана, а ноћу могу да позову и затраже савете и одговоре, имају суживот са службама хитне медицинске помоћи), континуитет (пацијенти су под сталним надзором тима стручњака, нарочито они са хроничним менталним поремећајима).
Ови принципи се базирају на посебном приступу особи са менталним сметњама који је фокусиран на личност и њене потребе које се реализују у локалној заједници.
Уместо закључка
Поучени и охрабрени искуством из Италије, свесни да смо на правом путу заштите менталног здравља у заједници, идемо у сусрету отарању Центра за ментално здравље и Саветовалишта за ментално здравље и у нашем округу.
Влада Србије је усвојила Национални програм за заштиту менталног здравља за периоду од 2019. до 2026. године, којим је обухваћен рад служби менталног здравља, које су дужне да пруже савремену, свеобухватну превенцију, лечење и рехабилитацију, као и адекватан социјални приступ. То подразумева да се ове активности одвијају у средини у којој ове особе живе.
Предвиђене су и кампање против стигматизације оболелих лица, које ће организовано водити не само стручњаци за ментално здравље, већ и корисници психијатријских услуга и све релевантвне организације попут школа и медија.
Значи, имамо нови Национални програм, који је усвојен у новембру, упознати смо са италијанским моделом који смо прилагодили нашој средини (Дневни боравци у Шапцу и Богатићу у оквиру Каритаса). Треба нам подршка Министарства здравља и локалне самоуправе, као и помоћ невладиних организација.
Питање за крај (и)ли нови почетак: Чекати или чинити?
Да ли да чекамо организовано спровођење Националног програма или да свако од нас већ данас уради нешто чиме би допринео побошљању квалитета живота особа са менталним сметњама и интелектуалним потешкоћама у нашој средини?
Др Милена Мартиновић
Пројекат суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарство културе и информисања: ,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.