Konferencija Bogatic Final 1210x630 - ПСИХОСОЦИЈАЛНА ПОДРШКА У ЗАЈЕДНИЦИ - ЗАШТО СЕ НЕ ОСНИВАЈУ ЦЕНТРИ ЗА МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ
ИСТАКНУТО ИСТИ СМО ТРАКА

ПСИХОСОЦИЈАЛНА ПОДРШКА У ЗАЈЕДНИЦИ – ЗАШТО СЕ НЕ ОСНИВАЈУ ЦЕНТРИ ЗА МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ

Центри за ментално здравље треба да се формирају реорганизацијом постојећих служби у психијатријским болницама и постану савремене службе за заштиту менталног здравља у којима није најважнија дијагноза већ приступ оболелој особи која не мора да буде хоспитализована.

Скоро једногласан став психијатријских стручњака који подржавају деинституционализацију психијатријских установа гласио би: отварање Центара за ментално здравље је одлична идеја, али процес се одвија споро. Који су проблеми, зашто је тако и шта ново доносе Центри за ментално здравље? Да ли држава треба да озбиљније схвати проблематику менталног здравља и финансијским средствима помогне бржу трансформацију психијатријских установа?

Искуства говоре да није у питању дехоспитализација особа са менталним сметњама, већ је реч о измештању из установе у заједницу, где је дијагноза битна само због терапије.

– Oтвaрaњe Цeнтaрa зa мeнтaлнo здрaвљe je oдличнa идeja a мислим дa би цeo прoцeс мoгao дa идe дoстa бржe. Чини ми сe дa je дoстa тoгa oстaвљeнo кao избoр дa ли имa oднoснo нeмa вoљe зa oргaнизaциjoм и дa би у тoм сeгмeнт зaкoнoдaвaц мoрao дa зaузмe мaлo тврђи стaв. Вeрoвaтнo je прoблeм у људству, oргaнизaциjи и нa крajу вoљи уз свo рaзумeвaњa слoжeнoсти сaмoг прoцeсa. Шaбaц нeмa Цeнтaр зa мeнтaлнo здрaвљe, aли ми прaктичнo функциoнишeмo у свим aспeктимa схoднo Прoгрaму, кooрдинaциja je успoстaвљeнa и зajeднo рaдимo – психиjaтaр, Цeнтaр зa сoциjaлни рaд, Днeвни бoрaвaк – каже др Борис Јовановић, начелник одељења психијатрије у шабачкој болници.

Stanojkovic final 441x630 - ПСИХОСОЦИЈАЛНА ПОДРШКА У ЗАЈЕДНИЦИ - ЗАШТО СЕ НЕ ОСНИВАЈУ ЦЕНТРИ ЗА МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ
др Милан Станојковић

Др Милан Станојковић, директор Специјалне психијатријске болнице у Горњој Топоници инсистира на оснивању центара за ментално здравље као савременим службама за заштиту менталног здравља у заједници трансформацијом постојећих служби у општим болницама, на нивоу региона.

– Управо је деинституционализација  кључна тема. Не ради се о дехоспитализацији, већ о другачијем приступу човеку који има проблеме са својим менталним здрављем, где особа долази у први план. Дијагноза је важна због терапије, али иде негде у страну, а  примарна је особа са својим особинама, жељама, могућностима, окружењем, породичним условима – рекао је др Станојковић, директор Специјалне психијатријске болнице у Горњој Топоници, на Међународној конференцији у Богатићу, у организацији Каритаса.

Пионирски примери које у Србији последњих година спроводи Каритас из Шапца (о којима ће бити више речи), потврђују да душевно болесне особе  може да „лечи“ и приступ који се темељи на психосоцијалној подршци у заједници, а не ако се заснива на искључиво  традиционалниом (медицинском) приступу. 

Овако замишљен процес деинституционализације, међутим, захтева укључивање и сарадњу здравствених и социјалних установа, али и образовног система и локалних самоуправа, што у ранијем периоду није било остварено. Због тога су и досадашњи резултати, иако веома значајни, ипак – скромни. Особе са менталним сметњама и даље, у највећем броју случајева,  хоспитализују се у болницама и смештају у установе далеко од своје средине и породице.

– Велики проблем у животу особа са психичким болестима је повратак у нормалан живот. Они су осуђени „на стубу срама”, често остају без посла и тешко налазе други, често губе кров над главом, а неретко и породицу. Када су тако обележени знаком опасности и срамоте, они се осећају мање вредним и способним. Истина је да су психијатријски пацијенти особе које након адекватне терапије могу мање или више успешно да испуњавају своје пословне и породичне обавезе. Нормално да њихова ефикасност зависи од врсте менталног поремећаја. Велики значај у укључивању у животне токове има и систем подршке локалне заједнице како би они били корисни себи и другима и на тај начин се јача њихово самопоуздање и самопоштовање – каже специјалиста психијатрије др Милена Мартиновић, додајући како често пацијентима говори „да их нико не може унизити колико сами себе могу узвисити“.

Д. Грујић – С. Гајић

Насловна фотографија: Са међународне конференције у Богатићу (Фото: М.Мартиновић)

Пројекат суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарство културе и информисања: ,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.