Sjaj i zamke praznika Naslovna 1 - ДР МИЛЕНА МАРТИНОВИЋ: СЈАЈ И ЗАМКЕ ПРАЗНИКА
ИСТАКНУТО МОЗАИК ПОГЛЕДИ ТРАКА

ДР МИЛЕНА МАРТИНОВИЋ: СЈАЈ И ЗАМКЕ ПРАЗНИКА

pin - ДР МИЛЕНА МАРТИНОВИЋ: СЈАЈ И ЗАМКЕ ПРАЗНИКА

Ових дана, као бисери на огрлици, нижу се славе, новогодишњи и божићни празници. Постоји много разлога за радост и уживање у свим чарима које ови дани носе, али треба умети избећи замке које доносе празници.

Пре него што почнете да одговарате на ова питања, предлажемо да се удобно сместите у своју омиљену фотељу.
Која сећања и осећања у вама буде празници? Да ли осећате нервозу или радост када се приближава крај године? Када сабирате и одузимате све добро и лоше што се десило у овој години, чега има више? Да ли сте у овој години успели да промените неке своје лоше навике, или сте донели одлуку да то учините у следећој? Препуштате ли се празничним задовољоствима хедонистички, губите ли контролу у јелу и пићу? Проводите ли ове дане у кругу рођака и пријатеља или сте сами, више вам одговара самоћа? Шта сте обећали себи и најближима у новој години?

Празници имају моћ да улепшавају живот, потисну све што је лоше и буде оптимистична очекивања од будућности. Они симболизују крај једног животног периода и почетак новог, надамо се бољег. Овоме доприносе и уличне декорације, светиљке, шаренило украса на јелкама. Све бљешти, мами, обећава, буди у нама осећања задовољства и пријатности, веру и наду у боље сутра.

Породична окупљања

Породица се за време празника окупља, обављају се празнични ритуали, припрема се богата трпеза и тиме се уоквирује слика савршене сложне породице. Наиме, већина породица радним данима проводи веома мало времена заједно, па се ових дана повећава повезаност, блискост и усмереност једних на друге. Међутим, дешава се да се неке породице управо за време празника суочавају са чињеницом да су се топлина и породична блискост негде изгубили. Емоционална удаљеност, недостатак комуникације, а и несугласице, свађе које су се током година занемаривале, сада се компензују преобилном храном и конзумирањем алкохола. Оно што се чини као бајка, окупљање целе фамилије, пуно љубави, шале, смеха, у реалности се врло лако може претворити у незадовољство, бес, љутњу. И зато породични односи треба да се граде и негују током целе године.

Повратак у детињство

Човек је ментално здрав ако је успео да сачува дете у себи. Ови празници буде у нама сећање на детињство, време када смо били пажени и вољени. Тада су се наши родитељи трудили да испуне наше жеље. Наравно, ако смо били добри током године, Деда Мраз или Божић Бата ће нам донети омиљене играчке, књиге, слаткише. Верујем да се многи одрасли, док улепшавају јелку или куће са својом децом или унучићима, радују и уживају као када су били мали.

Празнични стрес

Пред крај године пословне обавезе се нагомилавају, многи раде прековремено да би постигли све оно што је потребно притиснути временским роковима. Ту су и припреме за славља, уређивање домова, спремање јела за породичну трпезу, одласци на пословне забаве, дечије приредбе. И поред свега тога, треба наћи новца и времена за куповину поклона, гардеробе… Осећај да нема времена да се испуни и уради све оно што бисмо желели, рађа напетост, бригу, страх који може прећи у панику.
Осим илузије савршенства постоји и тамна страна празника. За неке људе је празник све само не радост. Они се подсећају на све оно што су имали а изгубили, на све оно што немају а желели би и на све оно што нису, а хтели би. Ово је време и за свођење рачуна, поређење са другима.

Опасна задовољства

Ови дани су предодређени за одмор и уживање. Омиљено друштво, пријатан амбијент, добра музика, храна, пиће, је оно што је саставни део празника. Међутим, многи се током празника одају преобилној храни, интензивно пију и премало спавају. Све то има своју цену. Храни се често придаје превелики значај, а онда долази до преоптерећености и поремећаја рада органа за варење. Често долази до повећања крвног притиска, главобоље, вртоглавице и осећаја исцрпљености.
Свако задовољство у животу, ако се изгуби контрола, може да пређе у опасност. Зато је савет да је умереност у свему потребна да се празници проведу на најбољи начин.

Некритично трошење новца

Понесени празничном еуфоријом, у жељи да све буде савршено и у изобиљу, да обрадујемо поклонима најближе, да кућа или стан буду што сређенији, да отпутујемо на егзотично путовање, новац се просто измиче. Не занемарује се ни свечани изглед, одлазак код фризера, козметичара, куповина свечане одеће. Када се сведу рачуни, долази да је много новца потрошено, а да је мало остало. Зато је јануар за многе најдужи месец у години.

Празнична депресија

Свођење рачуна, незадовољство собом, професионалном и породичном ситуацијом, може довести до депресије. Она је праћена нерасположењем, безвољношћу, губитком интересовања и задовољства, негативним доживљајем себе, прошлости и будућности, избегавањем друштва и осамљивањем. Исто тако, томе доприноси и суочавање са чињеницом да живот није бајка, да ми нисмо тамо где смо желели да будемо. Подсећање на све године које су прошле, а биле су испуњене љубављу, радостима, успесима, затим на драге људе којих више нема, разне губитке током претходних година је болно. Када упоређују своју ситуацију са илузијом савршенства неки постају тужни, разочарани и преплављени осећањем усамљености. Код особа које су «социјално изоловане» или немају никог свог рађа се осећај усамљености, туга и депресивност, што за последицу има још веће затварање и удаљавање од других. Људи који пате од депресије имају проблем да то признају себи и потраже помоћ других. Обратите пажњу на чланове своје породице, пружите руку усамљеном познанику и укључите их у празнична дешавања. Ма колико они одбијали помоћ, ви будите упорни.

Снага новог почетка

Празнично расположење подиже наш ниво енергије, па имамо више воље за нови почетак, било да се то односи на нове пословне подухвате, промену животних стилова или почетак нове емотивне везе. Можда нећемо наићи на одобравање околине у остваривању одлука које смо донели. Исто тако, треба да будемо свесни да за неколико дана не можемо много да променимо. Промене захтевају да знамо шта хоћемо, траже време, стрпљење, рад на себи. Треба да се такмичимо са собом, не са другима, јер највећи је јунак онај који је победио самог себе. Зато, донесите одлуку о новом начину живота који ће вам помоћи да се боље осећате и да будете здравији.
Треба живети свој живот, чинити радост онима које волимо и знати да истрајност на правом путу доноси срећу.

(Др Милена Мартиновић је специјалиста психијатрије у Дому здравља у Богатићу)

Related Images: