Konferencija Karitas Ignjatovic 1210x642 - НЕПОЗНАНИЦЕ И НЕПОВЕРЕЊЕ - ПРЕПРЕКЕ У САРАДЊИ СОЦИЈАЛНОГ СЕКТОРА И ПРИВРЕДЕ
ИСТАКНУТО ЈЕДНАКЕ ШАНСЕ ТРАКА

НЕПОЗНАНИЦЕ И НЕПОВЕРЕЊЕ – ПРЕПРЕКЕ У САРАДЊИ СОЦИЈАЛНОГ СЕКТОРА И ПРИВРЕДЕ

И једанаест година након усвајања и почетка примене Закона о професионалној  рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом решење које омогућава привредним субјектима да не плаћају пенале због неиспуњавања обавезе запошљавања уколико послују са сектором социјалне економије, најблаже речено, изазива недоумице и велика је непознаница. Ову законску одредбу су у „социјалним предузећима“ схватили као шансу да остваре веће приходе и запосле нове раднике, али до уговора са привредницима, иако је корист обострана, у већини случајева је трновит пут.

Законом је прописана обавеза послодаваца да на сваких 20 радника запосле једну особу са инвалидитетом, на 50 радника још једну и на сваких наредних 50 још по једну особу са инвалидитетом. Уколико прекрши закон, послодавац је дужан да плати пенале у висини половине просечне зараде.

Послодавац може да закључи уговор о пословно-техничкој сарадњи са предузећем које запошљава особе са иналидитетом и уколико је вредност уговора најмање 20 просечних зарада није у прекршају и не мора да плаћа „пенале“.

Марија Игњатовић, директорка предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом „Новитас консулт“ из Шапца оценила је да овакво законско решење има велике ефекте уштеде привредним субјектима, а истовремено је значајно због ефекта друштвене одговорности.

– За могућност склапања уговора се врло мало зна, а ми смо се надали да ће нас већ сутрадан звати да сарађујемо. Није било тако, већ је неопходно доста труда и залагања да би се освестио сектор привреде, у појединим случајевима два до три месеца, па чак и до две године. Веома је изазовно, мало и напорно. Све је и даље велика непознаница, ако имате непознаницу ствара се  неповерење, а да се то неповерење претвори у поверење потребан је мукотрпан рад  – рекла је Игњатовић на конференцији поводом завршетка пројекта „Социјално предузетништво“.

Sajam 840x630 - НЕПОЗНАНИЦЕ И НЕПОВЕРЕЊЕ - ПРЕПРЕКЕ У САРАДЊИ СОЦИЈАЛНОГ СЕКТОРА И ПРИВРЕДЕ

Рачуница показује рентабилност уговора о набавци производа и услуга од предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом. Уколико је просечна зарада 60 хиљада динара, вредност робе и услуге треба да буде 1,2 милиона динара, а без обрачунатог пореза на додату вредност 1 милион. Ако је послодавац у обавези да запосли 1 особу са инвалидитетом и ту обавезу не испуни, за „пенале“ треба да уплати 360.000 динара годишње.

– Када купи производе и услуге од предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом у законски прописаној вредност послодавац остварује уштеду за износ пенала за незапошљавање. Закон не прописује у ком периоду треба са се испуни вредност уговора, то може да буде за месец, три или годину дана, али је битно да након што изврши уплату за робу или услуге наредних годину дана не мора да плаћа пенале – објаснила је Игњатовић.

Предузећа из социјалног сектора имају вољу да своје производе и услуге пласирају под оваквим условима, али углавном наилазе на препреке у бизнис и јавном сектору. Нарочито је тешко успоставити пословну сарадњу са великим компанијама које имају своје сталне добављаче. Када се са пословним предлогом појаве нови, у овом случају „социјално предузеће“ у овим системима се сачињавају додатне анализе, више сектора је укључено у одлучивање, има отпора променама у устаљеном механизму пословања и до реализације уговора треба да прође доста времена.

Према неким мишљењима законски прописана вредност уговора је велика и то је једна од препрека. Она може да се превазиђе удруживањем предузећа и заједничким наступом пред привредним субјектима. Такође, закључивање уговора у износу од 20 просечних зарада често и представнике бизнис сектора изазива дилему.

– У предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом ради око 1200 радника. Тај број би могао да буде већи, али је неопходно да привреда, односно бизнис сектор који има исте обавезе, препозна наша предузећа – закључила је Игњатовићева.

Д.Г. – М.М.

Пројекат суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарство културе и информисања: ,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.