Deo proizvoda 1024x642 - СОЦИЈАЛНА ЕКОНОМИЈА НЕДОВОЉНО "ВИДЉИВА", ПОТРЕБНА ВЕЋА ПОДРШКА
ИСТАКНУТО ЈЕДНАКЕ ШАНСЕ ТРАКА

СОЦИЈАЛНА ЕКОНОМИЈА НЕДОВОЉНО „ВИДЉИВА“, ПОТРЕБНА ВЕЋА ПОДРШКА

Предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом нису довољно видљива. О њима „обични“ људи недовољно знају, држава их препознаје само кроз годишњу подршку пословању, а банке их сврставају у ризичне дужнике и не одобравају им кредите „зато што балансирају са друштвеним утицајем и профитом“. Како онда даље? Осим најављеног закона о социјалном предузетништву, неопходно је креирање програма подршке овом још увек недовољно афирмисаном сектору привреде.

Више од 90 одсто предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом суочава се са финансијским проблемима у пословању. Без обзира што су тржишно оријентисана, због специфичности коју им одређује и сам назив, ова предузећа не могу да опстану без подршке државе, донација, па и задуживања код пословних банака.

Да ли би било другачије када би ова предузећа била видљивија и када би се више знало о њиховом постојању и циљевима које она постижу?

sljive kupe 1200x720 - СОЦИЈАЛНА ЕКОНОМИЈА НЕДОВОЉНО "ВИДЉИВА", ПОТРЕБНА ВЕЋА ПОДРШКА
Пословање предузећа „Авлија одрживог развоја“ је у области пољопривреде – радови у воћњаку

У организацијама које су фокусиране на подршку предузећима за професионалну рехабилитацију, па и у Министарству за рад, запошљавање и социјалну политику сматрају да је потребна још већа подршка на више начина, а не само финансијска.

Министарство је, на пример, у 2020. години са 250 милиона динара, у два јавна позива, подржало 56 предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом. Средства су додељена по принципу рефундације трошкова плаћеног репроматеријала у последњих шест месеци претходне године.

Грантови, донације, средства која се прикупљају на јавним конкурсима нису безначајни фактор, а сама предузећа и организације које су фокусиране на подршку овом сектору проналазе и друге начине.

– Поред закона о социјалном предузетништву, Европска комисија инсистира да сви радимо на видљивости социјалних предузећа. Колико грађана данас зна шта су социјална предузећа? – пита се Ивана Станчић из „Смарт колектива“ и додаје како потрошачи не знају да, на пример, у великим трговинским ланцима могу да купе и нешто што су произвеле особе са инвалидитетом.

– Грађани треба да знају да купују џем произведен у социјалном предузећу. Сви треба да промовишемо овај концепт пословања, како према грађанима и држави, тако и према компанијама – истакла је Станчић.

Magacin gotovih proizvoda 840x630 - СОЦИЈАЛНА ЕКОНОМИЈА НЕДОВОЉНО "ВИДЉИВА", ПОТРЕБНА ВЕЋА ПОДРШКА
У магацину готових производа предузећа „Авлија одрживог развоја“

Предузеће „Авлија одрживог развоја“ има широку лепезу готових производа од воћа и поврћа које нуди на тржишту, а један од начина освајања купаца је учешће на сајмовима и изложбама.

– И не само то, у нашем предузећу организујемо сајам социјалног предузетништва, а производи из сланог и слатког програма зимнице, као и ракије које су произведене у сопственој дестилерији су на менију нашег и других ресторана са којима пословно сарађујемо – кажу у овом социјалном предузећу.

Колико је прихватљиво становиште да би потрошачи пре купили производ настао у  социјалном предузећу, због чега је неопходно више пажње посветити промоцији социјалне економије, ова предузећа  и даље немају исти третман код пословних банака.

– Само једна банка у Србији препознаје социјална предузећа и одобрава кредите, док све остале их сврставају у ризична зато што балансирају са друштвеним утицајем и профитом – упозорила је Станчић.

Пред предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом су велики изазови у борби за једнака права и шансе на тржишту.

Учесници конференције посвећене социјалном предузетништву, коју је у јуну ове године организовао „Каритас“ из Шапца сложили су се да ће усвајање закона допринети том циљу, али и да је у наредном периоду неопходно креирање посебних програма за подршку овом сектору привреде.

Д.Г. – М.М.

Пројекат суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарство културе и информисања: ,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.