Naslovna Macva Ljubinko Miljkovic - ОД ЗАБОРАВА ОТРГНУТО ДРАГОЦЕНО МУЗИЧКО НАСЛЕЂЕ
"НА ГЛАС И БАС" ИСТАКНУТО ТРАКА

ОД ЗАБОРАВА ОТРГНУТО ДРАГОЦЕНО МУЗИЧКО НАСЛЕЂЕ

BANER SUFINANSIRANJE 1 - ОД ЗАБОРАВА ОТРГНУТО ДРАГОЦЕНО МУЗИЧКО НАСЛЕЂЕ

„Дефинитивно је сазрело и уверење да је максимално убрзавање рада на прикупљању мачванских народних мелодија не само изузетно важан, већ и приоритетан задатак – објаснио је Љубинко Миљковић како је донета значајна одлука да се сачува богата музичка традиција Мачве у зборнику који је касније штампан. Данас нема сличних истраживања, али има појединаца који афирмишу богато музичко наслеђе Мачве.

Да није било прегалачког рада етномузиколога Љубинка Миљковића о музичкој традицији Мачве много мање би се знало. Петнаестогодишње истраживање сажето је у зборник „Музичка традиција Србије – Мачва“ који је штампан 1985. године захваљујући разумевању и подршци ондашњих СИЗ-ова, тј. самоуправних интересних заједница за културу у Шапцу и Богтићу, Издавачког предузећа „Глас Подриња“ и више појединаца.

„У стaлнo пoтврђeнoм утиску дa je вишe oд 15 гoдинa нaшeг сaкупљaчкoг рaдa у Maчви трajнo прoвejaвaлo дубoкo увeрeњe кaзивaчa дa сaмo чинoм свoje сaрaдњe jeдинo oни мoгу дeлoтвoрнo дoпринeти oчувaњу  свoje трaдициoнaлнe музичкe културe, нaлaзи сe и прaви oдгoвoр: кaкo je билo мoгућe oкупити тaкo импoзaнтaн брoj прaвих знaлaцa нaрoднe музикe у тaкo вeликoм брojу мeстa. Дaклe, нa срeћу, свeст o врeднoстимa нaрoднe културe у сeoскoj срeдини je нe сaмo joш увeк jaкa, вeћ врeмeнoм и jaчa. Зaтo су нaм ширoм Maчвe у oвoм пoслу пoмaгaли мнoги, a нajвишe прaви знaлци и oдушeвљeни нaстaвљaчи музичкoг нaрoднoг нaслeђa.“ – написао је Миљковић у предговору свог Зборника.

Током овог истраживања и прикупљања бисера музичке традиције у 34 мачванска села забележена су казивања 306 учесника, међу којима је највише певача, а потом инструменталиста и гуслара.

Заборав би покрио драгоцено музичко наслеђе.

Пре Миљковића који је музичку традицију мачванског краја систематизовао и заувек од заборава сачувао драгоцено музичко наслеђе, ранија истраживања досежу до 1966. године. Она су спроведена у селима Бадовинци, Црна Бара и Салаш Црнобарски за потребе телевизијске емисије „Песма је живот“. Народне песме и игре из Мачве емитоване су у серијалу емисија на тадашњој Телевизији Београд 1967. године и данас се повремено приказују.

Такође и музичка редакција Радио Шапца коју су предводили Сава Терзић и Милорад Пантелић са сарадницима Бранком Ђурковићем и Живорадом Степандићем седамдесетих година је на терену забележила велики број народних песама из Мачве. Оне су емитоване у емисији „Стара песма, игра стара“.

Осамдесетих година културно-забавна редакција Радио Београда је у циљу популарисања музичке уметности на програмима радија и у јавности у двадесетак мачванских села забележила део старих песама и игара из овог краја. У Шапцу је организован и концерт на којем су могле да се чују мелодије које су у овом истраживању на терену снимили Миљковић и етнтомузиколог Петар Вукосављевић.

– У Шапцу као културној средини тада је дефинитивно сазрело и уверење да је максимално убрзавање рада на прикупљању мачванских народних мелодија не само изузетно важан, већ и приоритетан задатак – написао је Миљковић и објаснио како је настао Зборник.

Од појединаца који су допринели да део богате музичке традиције буде систематизован „између корица“ Миљковић је нарочито истицао Петра Николића, директора „Гласа Подриња“, публицисту и новинара Томислава Јеротића који је био директор „Гласа Подриња“ после Николића, као и Милована Прокића, секретара СИЗ-а културе у Богатићу.

Само Милован Прокић је жив и може да сведочи са колико ентузијазма је Миљковић крстарио по Мачви и бележио казивања углавном старијих људи.

Срећом, није се постављало ни питање финансирања штампања Зборника, па се Мачва може похвалити што је део музичке прошлости сачуван и данас доступан млађим генерацијама.

После публиковања Миљковићевог истраживања, сличних подухвата до данас није било и нема директних настављача његовог. Нема више ни људи који би могли нешто ново да пренесу у усменом истраживању, било да су у питању стихови или мелодије.

Има, међутим, појединаца и организација којима је Миљковићева „Мачва“ аманет да музичку прошлост овог краја и даље негују. Поједини ће бити представљени као чувари музичке традиције Мачве у серијалу текстова у оквиру овог пројекта који је суфинансирало Министарство за културу и информисање.

Д.Г.