Sveta Sofija 1200x642 - ПОДРШКА У ЗАЈЕДНИЦИ ОСОБАМА СА МЕНТАЛНИМ СМЕТЊАМА - ИТАЛИЈАНСКИ КОНЦЕПТ ЗАЖИВЕО У ШАПЦУ
ИСТАКНУТО ТРАКА

ПОДРШКА У ЗАЈЕДНИЦИ ОСОБАМА СА МЕНТАЛНИМ СМЕТЊАМА – ИТАЛИЈАНСКИ КОНЦЕПТ ЗАЖИВЕО У ШАПЦУ

Уместо да буду смештене у психијатријским болницама и домовима, особама са менталним сметњама и интелектуалним потешкоћама омогућено је да живе у својим породицама, а да у окружењу добију све што им је потребно – стручну и професионалну помоћ и подршку. Италијански модел деинституционализације психијатријских установа као пионирски подухват у Шапцу се спроводи од 2015. године када је отворен Дневни боравак „Света Софија“.

Ментално здравље у нашем друштву и даље није на листи приоритета, а особе се менталним сметњама и интелектуалним потешкоћама су, углавном, на друштвеној маргини. Често су дискриминисани, угрожена су им основна људска права, друштво их посматра кроз дијагнозу, а не као људска бића.  Савремени трендови у збрињавању психијатријских болесника, започети затварањем психијатријских болница у Италији, уместо хоспитализације у болницама промовишу подршку у заједници у којој живе.

Светска здравствена организација је дефинисала здравље као “комплексно физичко, ментално и социјално благостање, а не само одсуство болести и онеспособљености“. Ментално здравље је, према томе, саставни део општег здравља или, како одређује Светска здравствена организација „стање благостања у којем свака лица остварује свој потенцијал, носи се са свакодневним стресом, да може продуктивно да ради и да је у могућности да доприноси својој заједници“.

Здравље је, кажу, највеће богатство. Ментално здравље би, по томе, требало да је веће од највећег богатства, јер је предуслов за благостање друштва у целини.

ПСИХИЧКИ ПРОБЛЕМИ СУ ДРУГИ НАЈВЕЋИ ЗДРАВСТВЕНИ ПРОБЛЕМ

Наиме, ментално здравље у нашем друштву и даље није на листи приоритета,  иако је неспорно да ментално здрави људи и заједницу чине напреднијом и богатијом. Заштита менталног здравља је, уосталом, суштинско право човека и отуда одговорност заједнице да се нормативно и институционално учини све што је могуће да се здравље сачува.

То се очекује од програма заштите менталног здравља, с обзиром да су психички проблеми у нашем друштву други највећи здравствени проблем, да су људи са менталним сметњама стигматизовани, да живимо у друштву у којем се упире на болесне људе и они посматрају најчешће кроз дијагнозу, а не као људска бића.

Korisnici 840x630 - ПОДРШКА У ЗАЈЕДНИЦИ ОСОБАМА СА МЕНТАЛНИМ СМЕТЊАМА - ИТАЛИЈАНСКИ КОНЦЕПТ ЗАЖИВЕО У ШАПЦУ
Kорисници Дневног боравка учествују на јавним догађајима „Каритаса“

Ментално здравље  је потенцијално (и у животу) најчешће подручје за кршење основних људски права. Особе се менталним сметњама и интелектуалним потешкоћама се не прихватају као сваки други оболели, оне су по правилу на маргини друштва и у великом броју примера се не третирају као људска бића, а посебно је поражавајуће што је доминантан начин њиховог збрињавања  смештај у психијатријске установе.

Међународном конвенцијом о заштити особа са инвалидитетом (потписник је и Србија) особама са инвалидитетом је дато право да живе у својим заједницама, у близини својих породица и да не морају да буду приморане да иду у институције.

Током 2017. године (последњи познати подаци) због душевних поремећаја и поремећаја понашања болнички је лечено укупно 34.497 особa. Од овог броја преко 70 посто је дугорочно смештено у институције због тога што у својој заједници немају подршку. Према доступним истраживањима разлози су чешће социјални, него здравствене природе.

Савремени модели заштите менталног здравља промовишу  подршку особама са менталним сметњама и интелектуалним потешкоћама изван институција, у заједници у којој живе. Такво опредељење је изражено и у Стратегији заштите менталног здравља.

Овај процес би требало да подразумева смањење броја хоспитализованих у психијатријским установама, њихово збрињавање у заједници уз укључивање здравствених и социјалних установа, локалне самоуправе, невладиних организација, породице и пацијената.

КОНЦЕПТ ДЕИНСТИТУЦИОНАЛИЗАЦИЈЕ ПСИХИЈАТРИЈСКИХ УСТАНОВА

Дакле, концепт деинституционализације, осим измењеног начина лечења и односа према ментално оболелим, подразумева велике обавезе и сарадњу више сегмената друштва.

Уместо да буду смештени у психијатријским болницама и домовима, особама са менталним сметњама и интелектуалним потешкоћама треба омогућити да живе у својим породицама, а да у окружењу добију све што им је потребно – стручну и професионалну помоћ и подршку. Живот у заједници омогућава да одлазак у институцију буде превениран, али је такође и шанса и могућност када се из институција изађе.

sljive kupe 1200x720 - ПОДРШКА У ЗАЈЕДНИЦИ ОСОБАМА СА МЕНТАЛНИМ СМЕТЊАМА - ИТАЛИЈАНСКИ КОНЦЕПТ ЗАЖИВЕО У ШАПЦУ
Услуге социјалне заштите у заједници – инклузија особа са менталним сметњама

Измештање особа са менталним сметњама и интелектуалним потешкоћама у заједницу, у средину у којој живе и уз примену што је мање могуће рестриктивног приступа у лечењу је модел који препоручује  и подржава Светска здравствена организација.

Такође, овакав концепт је у складу са опредељењем за приступање Европској унији, што у сваком случају подразумева реформе на више нивоа јер само правно регулисање није довољно.

Време ће показати колико смо као друштво спремни за такав изазов, с обзиром на мали напредак у спровођењу претходног националног програма заштите менталног здравља.

Драгоцена су искуства из процеса деинституционализације спроведеног у Италији крајем прошлог века, када су затворене све јавне психијатријске болнице, а почело отварање ванболничких центара.

Италијански психијатар Франко Базаља, зачетник деинституционализације психијатријских установа и савременог начина лечења и подршке душевним болесницима и особама са интелектуалним потешкоћама, веровао је да је од дијагнозе и болничког кревета овим људима важније и да им више помаже да буду схваћени и прихваћени.

„Не постоје особе које су нормалне и оне које то нису, већ жене и мушкарци са својим снагама и слабостима, а задатак друштва је да се постара за то да свако може да се осећа слободно, нико усамљено“, говорио је Базаља.

Италијански модел деинституционализације установа у којима се хоспитализују особе са менталним сметњама заживео је у Шапцу 2015. године када је отворен Дневни боравак „Света Софија“. Овде се у пуном капацитету спроводи инклузија особа са менталним и интелектуалним потешкоћама, као нова лиценцирана услуга социјалне заштите у заједници. Овај Дневни боравак отворен је као плод сарадње Каритаса, Града Шапца и Конзорцијума социјалних кооператива C.O.S.M. из Италије.

Д. Грујић

Пројекат суфинансиран из буџета Града Шапца: ,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *