АРТИКУЛИРАЊЕ ИСТАКНУТО МОЗАИК

Упознајте Слободанку Огњеновић, младу песникињу – Има 13 година и објављену књигу!

[bws_googleplusone]

Тринаестогодишња Слободанка Огњеновић, ученица ОШ «Јанко Веселиновић» из Црне Баре, објавила је своју прву књигу, збирку песама «Онолико колико живот вреди». Представљање Слободанкиног првенца, у организацији Народне библиотеке «Јанко Веселиновић» била је убедљиво најпосећенија промоција од свих организованих у овој години. Упознајте најмлађу ауторку и њено стваралаштво.

 

Са само 13 година си објавила прву књигу. Јеси ли ти због тога другачије дете од својих вршњака?

– Не, нисам другачија. Потпуно сам иста као и сва друга деца. Живим исти живот пун препрека. И сањам о томе како ћу вечно бити дете.

Сећаш ли се тренутка када си „осетила” таленат који поседујеш? Или је песника у Слободанки открио неко други?

– Ја заправо никада нисам, док сам била мала, осетила неки таленат или жељу за писањем.То се само створило и отворило нови свет стихова и поезије.

Како је настала прва песма коју си се усудила некоме да прочиташ?

– Прва песма коју сам написала била је мојој другарици са рођендан. Сви су ми тада рекли да је песма слатка, али нисам одмах наставила да пишем. После неког времена написала сам прву озбиљну песму. Моја нада за успехом појавила се када је та песма ушла у зборник песама међународног фестивала ’’машта и снови’’ из Сремске Митровице.

Шта ти је инспирација?

– Инспирација ми је све што се дешава у животу, и у мом животу, а и у животу других људи. Свака свађа, помирење, мржња или жудња су ми инспирација. Просто речено када сам тужна или срећна, ја то напишем и претворим у песму.

Постоји ли неко посебно време, тренуци, догађаји, људи, које користиш за писање?

– Понекад пишем песме у школи, али најчешће код куће у својој соби. Обично када се посвађам са другарицом, чујем неку причу или видим како неко плаче, јаве ми се риме у глави и као да ја делим са неким те сузе.

Где „чуваш” стихове које пишеш? (споменар, нека посебна свеска или слично)

– Своје стихове најпре чувам у свом срцу, а урезујем их у туђа. Чувам их у неким обичним свешчицама па их после преписујем у један велики роковник.

Збирка носи назив „Онолико колико живот вреди”. Из скромног животног искуства и пера песникиње тринаестогодишњакиње – шта је живот?

– ’’Живот је патња с крвавим рогом , који ће свима да каже збогом’’.

Шта су за тебе другарство, пријатељство, љубав?

– Најважније је другарство и пријатељство. Када имате правог пријатеља, он ће увек бити уз вас. Љубави долазе и одлазе, али има једна љубав која никада неће отићи, а то је љубав према породици.

У једној песми си живот описала као патњу. У којим тренуцима је она настала?

– Песме које говоре о патњи сам обично писала када ме нека особа, која ми је важна, много изневерила.

Којом „животном пругом” мислиш да ћеш ићи?

– Супротно томе што пишем песме, моји животни позиви су науке као биологија и хемија.

Талентована си и „одскачеш” из своје генерације…

– Ја не одскачем од своје генерације. Моја генерација иде у корак са мном и то што пишем песме не треба да одскачем, већ да стварам нешто ново што ће променити следеће генерације.

Колико је твоја генерација и млади који се „пробијају” својим талентом схваћена и прихваћена у средини и друштву уопште?

– У мојој школи има толико добре деце која су, па чак и ако су лоши ђаци, добри људи. Моја школа никада неће гурати најбоље, она ће их критиковати и обесхрабривати. Ретки су наставници који ће сваки дан одвојити времена за талентовану децу.

Ко теби највише даје „ветар у леђа”?

– Сви они који кажу „само напред”, али пре свих моја породица.

Сматраш ли да си у писању открила свој прави таленат и шта те још интересује?

– Писање јесте мој таленат али ме, као што рекох, највише интересује биологија.

Волим те

Понекад једна реч говори више од бајке,
понекад једна реч боли више од свега,
и понекад због једне речи можеш отићи,
али,
има једна реч,
која говори за љубав,
реч која не може да слаже
и никада је не можеш рећи од стварности блаже,
јер она каже,
ВОЛИМ ТЕ!

Related Images:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *