Ivana naslovna - АРТ ПОЛИГРАФ: Глумица Ивана Терзић - Вештина глуме је у истини
АРТИКУЛИРАЊЕ ИСТАКНУТО МОЗАИК ТРАКА

АРТ ПОЛИГРАФ: Глумица Ивана Терзић – Вештина глуме је у истини

[bws_googleplusone]

Ивана Терзић (17.08.1985.)

После 10 година проведених у Позоришту „Јанко Веселиновић“ у Богатићу, 2007. године уписује глуму на Факултету уметности у Приштини са  тренутним седиштем у Косовској Митровици, у класи проф. Божидара Димитријевића, где и дипломира 2011. год. Након основних, уписује мастер студије на ФДУ у Београду код ментора Драгана Петровића Пелета, и 2013. год. их успешно приводи крају. Више пута је награђивана за глумачка остварења,  а 2013. први пут и као редитељ представе „Кући“ Омладинске сцене „Јанко Веселиновић“ из Богатића и тај тренд се наставио и са представом „Боинг Боинг“. Већ пету сезону успешно сарађује са Културно образовним центром и позориштем, па овог пролећа очекујемо нову премијеру омладинаца у њеној режији.

– Памтиш ли први сусрет са глумом и позориштем?

Звучаће невероватно, једно од мојих најранијих сећања, још од друге године живота, везано је за позориште.

 – У чему је вештина глуме?

Искључиво у истини.

– Да ли си се, у неком тренутку, покајала што си кренула путем професионалне глумице?

Напротив, тражила сам још, ухватила сам се у коштац са режијом, која је још сложенији позоришни посао.

 –  Памтиш ли прву улогу?

Памтим све улоге!

– Која улога ти је лично најдража?

Ако се осврнем на аматерске дане, дефинитивно Роза из представе „Tre sorelle“. Тренутно играм Катарину у представи „Острво“ Меше Селимовића и радујем се сваком извођењу.

 – Коју улогу је, по твом мишљењу, публика најбоље прихватила?

Било је више таквих улога. У једној представи сам играла турбо фолк певачицу, на коктелу после премијере ми је било јасно колико је прихваћена, сви су певали мој „хит“ из представе.

 – Са којом улогом си се највише „борила“?

Са сваком се борим, никад нисам сигурна да је то – то!

– Који је осећај пред подизање завесе?

Неки фини  жмарци и дебела концентрација.

– Коју улогу би желела да добијеш?

Много је класичних драмских дела, у том случају нисам пробирљива.

– Да ли си себе разочарала неком улогом и којом – мислиш ли да би је сада другачије играла?

Магија позоришта јесте у томе, што увек имате право на поправни већ у следећем извођењу, док је са филмом и телевизијом то немогуће.

 – Шта је најтеже у глумачком послу?

 Неизвесност између два ангажмана. Причам о нама, слободним уметницима јер глумцима са сталним ангажманом у  позориштима је бар финансијски лакше, те врсте неизвесности су ослобођени, плата ће свакако лећи.

– Први професионални ангажман?

Представа за децу „Прича о принцу јединцу“ у Шабачком позоришту, где сам након дипломске представе била и глумац приправник и за годину дана имала 5-6 премијера.

– Реченица професора или редитеља коју ћеш дуго памтити?

Сећам се да ми је након испита прве године глуме, играли смо сцене из Чеховљевих драма, мој професор Бошко Димитријевић рекао: „Ивана, ви сте из аматеризма донели све оно најбоље.“ Баш ову реченицу памтим јер се врло односи на мој деценијски рад пре академије са Зораном Ђонлићем као редитељем и педагогом.

 – Твоја порука младима који би кренули истим путем?

Обогаћујући свој дух стручном литературом, књигама уопште, гледањем добрих филмова… постајемо аутори улoге, а не само извођачи радова неког редитеља или интерпретатори наученог текста.

– Шта је теби донела глумачка професија?

Радост игре и живота.

 – Шта ти је одузела глумачка професија?

Ништа битно. Ако ми икада нешто битно одузме, напустићу је.

 – Да ли се глумац постаје рођењем или…?

Рођењем се доноси дар, тaленат… Добар глумац се постаје марљивим радом и сталним усавршавањем.

 – Амбиција коју би желела да оствариш у професији?

Сарадник у настави, асистент, професор глуме. То је та лествица.

 – Лична амбиција, план, жеља, коју би прво себи испунила?

Кућа на мору.

– Твоја прва асоцијација на политику?

Полигон за позориште.

 – Глумци и политика – твоје мишљење?

Да, у брехтовском позоришту. Глумац на политичкој функцији, НЕ!

 – Друштвено и политички ангажовано позориште – да или не, зашто и како?

Да! Показала сам то и кроз прошлогодишњу режију представе „Из принципа до данас“ у Омладинској сцени позоришта „Јанко Веселиновић“ у Богатићу. Ако некад кроз театар не дајемо одговоре, морамо постављати питања. Позориште је медиј који од античког доба позива на одговорност, а нарочито данас је то неопходно!

 – Има ли у позоришту и глумачкој професији уопште политике?

Има много непотизма, а политика је неизбежна.

 – Који су твоји глумачки узори?

Трудим се да од сваког сарадника, колеге нешто научим, без обзира да ли су то деца из омладинске сцене, професори са ФДУ, редитељи….

 – Са којим познатим глумцем би желела да играш?

Бирам глумицу, Јасну Ђуричић.

 – Позориште или филм – који је твој „терен“?

После искуства са сета, дефинитивно позориште!

 – Плашиш ли се за егзистенцију с обзиром на стање у твојој професији?

Не плашим се. Сваки човек има право на избор!

 – Лакше је бити: глумац или глумица? Какав је статус жене у глумачкој професији?

Раније су се колеге шалиле да је  глумац занимање а глумица дијагноза. Данас је на несрећу тај суфикс „ица“ ипак ХРАБРОСТ. Шалу на страну, статус жене у читавом  нашем друштву је дискутабилан.

 – Ко ти је највећа подршка?

Породица и још пар мени битних људи..

 – Шта код пријатеља највише цениш?

„Канту хладне воде“ кад мозак почне да ми прегрева и питање „Како си?“ !

 – Шта те разочарало код пријатеља и блиских људи?

Не могу рећи да је то разочарење, али празнина јесте, многи су отишли из земље, физички ми нису близу, то ми не пада лако…

 – Шта те у професији разочарало?

Нисам још стигла да се разочарам  до те мере, како бих сад томе придала значај. Ситна разочарења исправљам својим радом, нпр. направим представу, направим ДОБРУ представу.

– Како реагујеш кад си љута?

Срчано, импулсивно. А ко на људску глупост не би реаговао тако?

 – Шта те чини срећном, а шта задовољном?

Љубав, море и вино, театар… Ово питање захтева читаву страну, боље да станем…

 – Које особине људи цениш?

Ценим људе, проверено знам да  постоје и нељуди.

– Шта је твоја највећа врлина?

О томе ће морати други неко, мени близак. Наполеон је још рекао да је самољубље најгори саветник.

 – Шта је твоја највећа мана?

Све памтим!

– Шта мислиш о сујети и зависти?

О томе не мислим. Они који их поседују њима није лако, верујем да је тешко живети с тим.

 – Одобраваш ли неистину или лаж ако има сврху?

Ако ми није дан, морам да признам да са сцене умем и да слажем, још да ме за то плате. Нисам једина која то ради, па се не узбуђујем превише.

 – Шта те, приватно, интересује у слободно време?

Кување. Размишљам и о блогу.

 – Емотивни статус?

Вољена.

– Да ли ћеш прихватити улогу у АП „Јанко Веселиновић“, када ти је понуде?

То је моја друга кућа. Нека понуде!

 

Насловна фотографија: приватна архива, аутор Иван Гатић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.