Milica4 - ЖЕНЕ НА СЕЛУ: БЕЗ ПЛАТЕ РАДЕ ОД ЈУТРА ДО МРАКА
PROJEKTI ИСТАКНУТО ТРАКА

ЖЕНЕ НА СЕЛУ: БЕЗ ПЛАТЕ РАДЕ ОД ЈУТРА ДО МРАКА

[bws_googleplusone]

ЖЕНЕ НА СЕЛУ  – Унапређење положаја путем медија (1)

 

ЗАНИМАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНИЦА НАШЕ ДРУШТВО НЕ ПРЕПОЗНАЈЕ И НЕ ПРИЗНАЈЕ. У ТОМЕ СУ КОРЕНИ БРОЈНИХ ПРИМЕРА ДИСКРИМИНАЦИЈЕ ЖЕНА КОЈЕ ЖИВЕ И РАДЕ НА СЕЛУ.

 

Aко је равноправност полова, формално, загарантована, на сваком кораку се могу уочити да жене и мушкарци немају исти статус и да су неједнако присутни у јавном и приватном животу. Најочигледнији примери су на селу, где је, генерално, присутна дискредитација пољопривреде као професије. Из тога произилазе и примери неравноправности жена на селу које се баве пољопривредом у односу на мушкарце, али и жене запослене у другим професијама.

Друштво не препознаје пољопривреднице као занимање. Оне су због тога дискриминисане и ускраћена су им многобројна права која имају жене у другим професијама.

На пример, жена и муж не могу да региструју два пољопривредна газдинства само зато што живе у брачној заједници односно у истом домаћинству. По законским решењима раније су газдинства могла да имају два „носиоца“, а од укидања овог законског решења углавном су мушкарци власници зато што поседују имовину. Али, супружницима лекарима, на пример, није ускраћено право да региструју две ординације!

 

ОБЕСПРАВЉЕНЕ И ЕКОНОМСКИ ЗАВИСНЕ

 

Пољопривреднице, уколико нису власнице пољопривредног газдинства, не могу да остварују права из радног односа. До недавно чак и жене које су власнице газдинства нису остваривале право на породиљско одсуство или годишњи одмор, иако су  плаћале доприносе за обавезно пензијско-инвалидско и здравствено осигурање. Такође, нису имале  право на дечији додатак, без обзира да ли су власнице газдинства или су осигуране као чланови домаћинства.

Foto 1 103 CRNO - ЖЕНЕ НА СЕЛУ: БЕЗ ПЛАТЕ РАДЕ ОД ЈУТРА ДО МРАКА
Жене на селу „држе кућу на својим леђима”, а непрепознате су, дискриминисане и потцењене ФОТО: Михаило Симовић

Жене на селу раде без радног времена, од јутра до мрака. Прве устају, а последње одлазе на спавање. Оне су, при том, ангажоване на свим пословима у домаћинству, од кућних послова – припремања хране, неге деце и сличних  до тешких физичких послова на њиви. Иако је на њиховим плећима домаћинство, или како се стереотипно говори „држе кућу на својим леђима”, неоправдано су дискриминисане и  потцењене.

Према пописима пољопривреде, жене чине изразиту већину међу члановима породице који раде на имању (63 посто), а свега 13 посто су власници и носиоци газдинства. За свој рад оне не примају плату, а према истраживањима нису  укључене у одлучивање у свом домаћинству и не питају се ни о важним проблемима и политици развоја пољопривреде и села.

 

СТВАРАЊЕ БОЉИХ УСЛОВА ЗА ЖИВОТ НА СЕЛУ

 

Жене које раде у пољопривреди су веома заинтересоване за унапређење услова живота на селу, јер су они у директној вези са побољшањем услова за остваривање већих прихода, постизањем економске независности, унапређењем здравствених и социјалних услуга, образовања и културе.

Друштвено раслојавање које је узроковало економско пропадање и старење села (више од половине жена на селу су старије од 65 година) учинило је живот на селу још тежим.  Ако уз све то, у селу не ради здравствена амбуланта, нема вртића, у школи нису обезбеђени минимални услови, опстанак на селу је још неизвеснији.

Glogovac Ambulanta 155 color - ЖЕНЕ НА СЕЛУ: БЕЗ ПЛАТЕ РАДЕ ОД ЈУТРА ДО МРАКА
Како младе жене задржати на селу када нема основних услова за живот – затворена здравствена амбуланта у Глоговцу ФОТО: Д. Грујић

Млађа и средња генерација жена препознате су као снага која би својим ангажовањем могла да утиче на промене. Првенствено је неопходно да се смањи родни јаз како би више младих жена остало на селу.

Затим, кроз различите облике удруживања и друштвеног рада, уз подршку друштвене заједнице,  жене на селу би и стварно одлучујући фактор у унапређењу сопственог положаја.

Представљајући пројекат „500 задруга у 500 села“, министар у Влади Србије Милан Кркобабић је недавно у Богатићу, извињавајући се „јачем полу“, устврдио да на селу скоро све зависи од жена. Због тога, рекао је министар, треба доста радити како би се младе девојке и жене задржале на селу где ће рађати децу, радити на свом газдинству и тако зауставити умирање села. Да би се то и постигло, у селу морају да се створе приближно исти услови као у граду, рекао је Кркобабић.

 

ОД ЧЕТИРИ ЖЕНЕ НА СЕЛУ, ТРИ РАДЕ БЕЗ ФИНАНСИЈСКЕ НАДОКНАДЕ

 

У октобру прошле године, потпредседница  Владе Републике Србије и председница Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић на конференцији „Жене са села: унапређење квалитета живота у сеоским подручјима”, поводом Међународног дана жена са села, указала је на то да је женски рад у пољопривреди и у домаћинству непризнат и непрепознат.

Zadruge - ЖЕНЕ НА СЕЛУ: БЕЗ ПЛАТЕ РАДЕ ОД ЈУТРА ДО МРАКА
Свега 13 одсто жена селу су власнице имовине Фото: Д. Грујић

Михајловић је изнела податак да од четири жене које живе на селу, три раде без икакве финансијске надокнаде, док су само 13 одсто њих власнице газдинстава.

Обично се мушкарци, њих 86 одсто, воде као запослени на пољопривредном газдинству, док жене на селу раде у пољопривреди као помажући чланови домаћинства.

Министарка је потврдила резултате истраживања која показују да су жене на селу недовољно укључене у одлучивање, не питају се о моделу развоја пољопривреде и села, а политике и мере не препознају адекватно њихове потребе.

У оквиру пројекта „Жене на селу – унапређење положаја путем медија“, који се реализује уз подршку Министарства културе и информисања, објавићемо серију текстова, покушавајући да на тај начин скренемо пажњу јавности на тежак положај жена на селу, афирмишемо њихову огромну одговорност и значајну улогу за опстанак села. Истицаћемо позитивне примере, јавно жигосати неравноправност и дискриминацију, економску угроженост, социјално и друштвено искључивање жена на селу да одлучују и буду активни учесници друштвених збивања.

Д. Грујић

Пројекат суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања, ,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.