Avlija Naslovna 1210x642 - ЕВРОПСКА ИСКУСТВА КОРИСНА ЗА  СРПСКИ КОНЦЕПТ СОЦИЈАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ
ИСТАКНУТО ЈЕДНАКЕ ШАНСЕ ТРАКА

ЕВРОПСКА ИСКУСТВА КОРИСНА ЗА СРПСКИ КОНЦЕПТ СОЦИЈАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ

У Италији, земљи која је највише напредовала у развоју социјалне економије, ради 16000 социјалних предузећа. Тамо су схватили њихов значај, на основу искустава после економске кризе 2008. године, па је успостављен социо-економски систем који подстиче раст социјалних предузећа. Јавна власт је схватила да социјална економија у први план истиче особу и њену добробит, а корист је опште друштвена.

У земљама Европске уније су још пре десет година почели да развијају концепт социјалне економије, после економске кризе 2008. године, а искуства која су уочена недвосмислено су потврдила да је овај сектор економије био знатно отпорнији, а да су бројна предузећа која су се бавила само профитом – пропала.

Она предузећа која су преживела кризу схватила су да треба да буду окренута човеку, што је основна карактеристика социјалне економије. У Италији, колевци социјалног предузетништва, најбоље знају предности пословања социјалних предузећа, а „тајне“ успеха полако преносе и у Србију, захваљујући заједничким пројектима са организацијом „Каритас“ из Шапца.

– Није случајно што је такав модел социјалне економије предложен баш после економске кризе 2008. године, јер се показало да  предузећа која се баве „обичном“ економијом нису издржала кризу зато што се нису бавила људима, већ су спекулисала и бавила се само профитом. Управо тај документ 2011. године, као и многи други европски акти после тога покушали су да карактеришу социјалну економију. Свакако да је општи интерес оно што је основни циљ, а то је интеграција, а не профит. Онда када профита има он се реинвестира у само предузеће и тако оно расте и доприноси општем интересу – истакла је Микела Вогриг из Конзорцијума кооператива COSM.

Бенефите социјалне економије користи цела заједница

Она истиче да социјална предузећа настају у заједници, на основу потреба саме заједнице и развијају се креативно у складу са тим потребама нудећи најбоље могуће одговоре. Зато се с правом каже да социјална економија нема бенефите само за себе, већ за целу заједницу и у томе је њена инклузивност и одрживост, што су највеће вредности.

Mikela 600x630 - ЕВРОПСКА ИСКУСТВА КОРИСНА ЗА  СРПСКИ КОНЦЕПТ СОЦИЈАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ
Микела Вогриг

– Социјална економија има две кључне улоге. Прва је да нешто поправи, у смислу проблема који постоје на тржишту рада, односно у питању је укључивање особа са инвалидитетом. Друга улога је да буде фактор трансформације, тако што уводи различите иновације. Она генерише одрживост и инклузију, а истовремено и социјалну иновативност, постаје буквално заразна јер се не ограничава на један посао већ „увлачи“ све који се налазе близу и шири на такав начин – истиче Вогриг.

У Италији постоји више од 16000 социјалних предузећа која се баве едукацијом и радном интеграцијом, а међу којима су најбројније социјалне кооперативе. У ранијем периоду је много различитих норматива регулисало њихов рад, а сада је створен један законски оквир који се не бави претерано организационом структуром већ одређује начин на који се постиже јавни интерес.  

Суштина италијанског „рецепта“ је у дијалогу са органима јавне власти, са профитним организацијама и грађанима. У Италији функционише социо-економски систем који подржава раст социјалних предузећа и у сваком тренутку је мерљив њихов допринос инклузији и економији.

– Током такве сарадње јавна власт је схватила да се у центар ставља особа и њена добробит и не само особа која је корисник, већ и социјални радник и сви остали који учествују у раду социјалног предузећа. Имамо средства којима можемо да измеримо социјални утицај и резултати показују да је јавна власт таквим начином сарадње не само добила већ и зарадила тако што је побољшан квалитет рада корисника и других запослених. Јавна власт је схватила да може и да уштеди, јер особе осим што зарађују нису трошак локалних власти и штеди се на другим услугама које заједница пружа њима. Друштвени утицај је велики и то може да се потврди бројевима. Социјална предузећа су основни инструмент за достизање циљева одрживости и интеграције. Само тако постижу се циљеви инклузије – додала је Вогриг.

Zaposleni u Avliji i Sinergiji 840x630 - ЕВРОПСКА ИСКУСТВА КОРИСНА ЗА  СРПСКИ КОНЦЕПТ СОЦИЈАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ
Особе са инвалидитетом запослене у Авлији одрживог развоја и Социјалној синергији

Италијанска искуства треба применити у Србији

Из богатог искуства и вредних пажње резултата постигнутих у последњих десет година у кооперативама у Италији, госпођа Вогриг је на конференцији посвећеној социјалном предузетништву одржаној у јулу у Богатићу део свог излагања посветила и препорукама за подршку социјалној економији у Србији.

Треба поправити нормативни оквир, установити различите олакшице које се додељују овој врсти предузећа и да се подржи начин на који функционишу одоздо ка горе, зато што крећу из саме заједнице, од потреба заједнице и онда се и сами одговори конструишу на основу потреба ка врху – сликовито је објаснила Вогриг.

Правни оквир подразумева да социјална предузећа треба да имају пореске олакшице, као и да имају одређене погодности у односу на традиционалне канале када је у питању приступ тржишту, као што је, на пример, лакши приступ тендерима и јавним набавкама.

У последње време се много говори и има искустава о социјалним клаузулама. То подразумева да јавне набавке за услуге и производе буду доступне овим предузећима која се баве радном интеграцијом. Та директива је имала велики утицај и постигла добре резултате у Европској унији, нарочито у Италији – пренела је Вогриг искуства из Европске уније сугеришући да буду „преписана“ и у Србији.

Д.Г. – М.М.

Социјална предузећа потврдила „опторност“ и у пандемији Ковида-19

-У овом периоду после Ковида-19 можемо да кажемо да су та предузећа успела да покажу отпорност. Она су пронашла креативне начине да одговоре на проблеме који су се јављали. Успела су да ојачају мреже које су постојале раније између свих елемената, у техничком , фискалном и сваком другом смислу. Успели су да укључе јавну власт, да постане де пројекта и да заједнички о њима одлучују. Ради се о заједничком планирању и пројектовању у којем учествују доносиоци одлука и социјална предузећа, а одлучују  заједно и равноправно. Заједно, на пример, планирају на који начин да се примене социјалне клаузуле, на тендерима. На тај начин је било могуће унапредити квалитет постојећих услуга и покренути нове – каже Микела Вогриг.

Пројекат суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарство културе и информисања: ,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.