Naslovna Prozor1 1210x630 - ДЕСЕТ ИЗГУБЉЕНИХ ГОДИНА - ИЗОСТАЛЕ РЕФОРМЕ У ЗАШТИТИ МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА
ИСТАКНУТО ИСТИ СМО ТРАКА

ДЕСЕТ ИЗГУБЉЕНИХ ГОДИНА – ИЗОСТАЛЕ РЕФОРМЕ У ЗАШТИТИ МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА

Наше друштво још није озбиљно схватило значај менталног здравља. Изостале су реформе које су биле предвиђене националном Стратегијом од 2007. до 2017. године. Успехом се, међутим, може сматрати што је у том периоду усвојено неколико закона и подзаконских аката из ове области, али је отварање свега пет Центара за ментално здравље резултат који никога не задовољава. Уз то, опстале су велике психијатријске болнице у које се смештају оболели често из социјалних разлог, болнице немају довољно особља и простора, није остварен територијални принцип заштите ментално здравља па се пацијенти и даље упућују у установе далеко од своје породице, повећао се број дугогодишњих (и доживотних) хоспитализација….

Лаици ће рећи: „Шта смо све преживели, добро смо и нормални“. На жалост и доступни подаци не демантују лаике, већ напротив потврђују да све више људи (чак и младих) има проблеме са менталним здрављем.

Тако је 2002  године због душевних поремећаја и поремећаја понашања  лечено 5883 људи, а петнаест година касније, 2017. чак 34.497. Подаци Светске здравствне организације о стању у овој области (2017. година) показују како у Србији 5 одсто становништва живи са депресијом (419.302) , а са анксиозним поремећајима 3,8 одсто (332.690).

Иако у Србији не постоји национални регистар за менталне поремећаје, па је неомогуће дубље (епидемиолошки и статистички) анализирати стање менталног здравља нације, горе истакнуте бројке говоре довољно и потврђују оцене да су ментални поремећаји други здравствени проблем од којег болује највише становника.

Утисак је да као друштво још увек нисмо озбиљно схватили значај менталног здравља и да су изостале реформе у овој области, које је заговарала Стратегија заштите менталног здравља из 2007. године. Такве оцене су све присутније у јавности, а могле су се чути и од појединих учесника Међународне конференције „Ујединимо снаге да бисмо створили алтернативу негираној институцији“, организованој у Богатићу ове године.

Планирани циљеви нису остварени, а свих година примене стратегије није се знало ко је надлежан и одговоран за предвиђене реформе. На нивоу државе није формирано координационо тело које би управљало процесом реформи, па су тек појединачни примери у пракси наговестили позитивне промене.

Донекле се успехом може сматрати усвајање неколико закона (о заштити лица се менталним сметњама, о правима пацијената, о јавном здрављу, спречавању дискриминације лица са инвалидитетом, о социјалној заштити) као и подзаконских аката (правилник о врсти и ближим условима за образовање организационих јединица и обављање послова заштите менталног здравља у заједници, о ближим условима за примену физичког спутавања и изолације лица са менталним сметњама које се налазе на лечењу у психијатријским установама). Законска регулатива би требало да допринесе наставку реформе, али, чињеница је, доста времена је изгубљено.

Пре свега, била је планирана реорганизацијa и рационализацијa постојеће мреже психијатријских установа и оснивање центара за заштиту менталног здравља у заједници, као и деинституционализација великих психијатријских болница, смањивање броја постеља и јачање служби за ментално здравље у заједници.

Ове службе је требало да буду окосница реформисаног система заштите менталног здравља и допринесу да се смањи број људи који се хоспитализују у болницама и смештају (велики број доживотно) у психијатријске установе.

Међутим, отворено је свега пет центара за заштиту менталног здравља у заједници, опстале су велике психијатријске болнице у које се смештају оболели често из социјалних разлог, болнице немају довољно особља и простора, није остварен територијални принцип заштите ментално здравља па се пацијенти и даље упућују у установе далеко од своје породице, повећао се број дугогодишњих (и доживотних) хоспитализација….

Као један од разлога зашто нису остварени циљеви, истиче се недовољна сарадња пре свих система здравствене и социјалне заштите, као и локалних самоуправа, удружења грађана и свих који у стратешком документу нису препознали своју улогу и одговорност.

Д. Грујић

Пројекат суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарство културе и информисања: ,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.